Просветни гласник

638

ИРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

а други добри да чувају кућу и стада. У томе свему дакле огдеда се једна нарочита сила. која је тако опредељена да се, у пркос неправил.ностима њенога развоја, а чему су узрок оне друге две силе, — инак јасно распознаје тако, да једна раса, као што је аријски народ, растурен од Ганга до Хебрида, настањена дакле под овим климатима, поређана на свим степенима цивилизадије, трансФормирана тридесет вековним револуцијама, и језицима својим и религијама, и књижевностима и ФилоеоФијама, — још и дан данас даје јасна доказа о крвној и духовној заједници свију својих огранака. Ма колико да се разликују они су ипак сродни; и у пркос утицаја и дивљаштва и образованости и разлика у поднебију и земљи и сроћнијих или несрећнијих догађаја, — она главна обележја основног облика остала су и даље, и поједине црте могу се још и данас наћи нод навлаком што је време оставило. А у свему томе нема ничега изванредног; јер ма да нам величина размака дозвољава само да као кроз маглу назиремо порекло специја, 1 ) — ипак нам историјски догађаји прилично расветљују преисторијске догађаје, а из којих се види непоколебима сталност примордијалних облика. У оном моменту кад ми наилазимо на њих н. пр. код каквог Аријанца, Етиопљанина илн Кинеза, а то значи петнајест, двадесет, тридесет векова пре рођења Христова, — они већ престављају дела једног још већег броја векова, можда дело неколико миријади векова. Јер самим тим што једна животиња живи она мора да се прилагоди својој средини, у којој друкче дише, друкче се обнавља, друкчије се потреса, према томе што је и ваздух други и рана друга и температура друга. Друга клима и други положај доносе собом и друге потребе, сљедствено други систем рада, други систем навика, други систем способности и инстинката. Човек приморан да се ставља у равнотежу са околностима добија такав темпераменат и карактер који њима одговара, и тај његов карактер и темпераменат у толико су, као нринове, сталнији, у колико је спољни утицај чешћим понављањем оставио јаче отиске на њему и пренашао се на потомке дужим наслеђем. А према свему томе карактер једнога народа може се у сваком моменту сматрати као резултат свију његових делања и свију његових ранијих сензација, т. ј. као извесна количина или извесна тежина, које нису бесконачне, јер су све ствари у природи ограничене, али које су диспропорционалне према осталоме и које се не могу одмеравати. То с тога, што је сваки минут у скоро бесконачној прошлости, увећавао ту прошлост, и да би могли те количине одмеравати, морали би да на други тас кантара ставимо можда још већи број делања и сензација.

Ч ЈЈаггот Д)е Гоп§те (1ез езресез® — Ргозрег Ечсав »Бе Гћ^г^сШе*.