Просветни гласник

ТГАУКА. И НАСТАВА

661

посве отргнути од те нужности, те догичне потребитости а да свако уопштаваае, па према томе и сваку науку, одбаце као немогућу. Схватљиво је, да се сваки Факат, ма какав био, може уопштити на бескрајно многе врсте, и у томе може бити реч о избору; али избор може бити изведен шш учињен само попут разматрања нечега простог, једностручног. Узмимо у пример најобичнији случај — интерподацију, уметање. Тачке, које наша посматрања престављају, спајамо, везујемо неком непрекидном, по могућности што уједначенијом, повдаком. Зашто у тој прилнци избегавамо оштре рогљеве и одвећ учестана скретања? Зашто не пустимо ову криву повлаку, курву, да произвољно опише цик -цак повлаке? То не чинимо стога, Јер унапред знамо, иди бар тако мисдимо, да одређени закон не може бити тако компдикован, да бисмо могли оправдати такав поступак. Маса пданете Јупитера може се израчунати иди из кретања његових пратидаца, трабанта иди из сметња које чине на томе путу веће иди мање пданете. Кад бисмо узеди средњи број из резудтата ових трију метода срачунавања, нангди бисмо три врдо прибдижна, ади ипак раздична броја. Овај резудтат могао би се објаснити уз претпоставку, да у та три сдучаја није један исти коеФицијенат сиде тежине; према томе би и наша посматрања била много тачније извршена. Па зашто онда одбацујемо ову интернретацију, ово об.јашњење? Не чинимо стога, што је оно непоуздано, него више зато, што је без потребе компдиковано. Узећемо га само у оном сдучају, кад нас оно на то принудп, а оно нас до сад још није нагнадо на такав поступак. Судећи по свему, што смо довде иоменули по овоме питању, можемо рећи, да се скоро сваки закон може узети као прост, док се о њему не утврди противно мишљење. Та навика постиче Физичаре из онпх разлога, што смо их раније објаснили; ади чиме се управо може правдати таква навика у погледу на она открића, која нам свакога дана наочно иоказују нове, свакад обилатије и свакад усложеније појединости? Како ћемо њих сдожити с тим истим осећањем о јединству, Једностручности природе? Јер ако све зависи једно од другог, онда ни они односи иди погодбе, у којима имају удела тако многи објекти, — не могу бити просте природе. Попут изучавања историје науке, истичу се две појаве, за које могли бисмо рећи, да се међусобно косе — да су противне једна другој: начас се простота скрива иснод компликованих, умногостручених појава, начас се, нанротив, нростота истиче на видик и баца у засенак необично умногостручене истините појаве. На овоме месту згодно нам дође да се упитамо: Може ди бити шта компликованије од номенугих кретања пданета а има ли шта простије од ^е^оп-ова закона? 11о речима Кгезпећа, овде се природа