Просветни гласник

660

11РОСВЕТНИ ГЛЛСНИК

Бибдиотекар, располаже оскудним срествима, управо зломрачи у куповини књига. Експериментална Физика управо је, ни узми ни осгави, у улози таква књнжничара; њој је поверено докупљивање; само она, дакле, може да учини књижницу богатом. У погледу на математичку Физику, могли бисмо рећи у овоме примеру, да је њој поверен посао, да изради и уреди каталог књижнице. Ако је тај каталог зиалачки израђен, књижница уз то неКе бити богатија; али он је потребан читаоцима, посетиоцима ове књижнине, који би се свакако користили њеним богатством. Како, пак, такав каталог може да скрене књижничареву пажњу на недостатке збирке којом рукује, он га тиме уједно упућује, да чини правилно схваћену употребу од својих срестава која су на то намењена; и то је много већега значаја, управо пресудније у богаћењу књижнице, но што су у ствари она недовољна срества. Таква је од нрилике улога математичке Физике; она мора унућивати уоиштавање у томе правцу, да оно, као што напред рекосмо, увећа снагу коришћења науке. С каквим ће срествима она то постићи и како ће моћи ностићи без штете, — морамо се тим питањем изближе забавити. То ћемо, пак, моћи најлакше и најправилније схватити, ако иогледамо на јединство арироде. II. Јединство природе. — У овоме питању, пре свега, морамо имати на уму, да свако уонштавање преставља, до неког извесног ступња, јединство и једностручност природе. У погледу на јединство не постоји никаква тешкоћа схватања. Ако се различни делови васионе не односе један ка другом као органи једног истог тела, онда они не би могли утицати један на другог, не би се могли узајамно иознавати, и, нарочито ми, нознавали бисмо само један такав орган. Стога не треба даље да расиитујемо, да ли је природа једностручна, једноставна, него само, како је то јединство у њој утаначено. У погледу на објашњење и схватање ове друге тачке, одмах морамо признати, да с тим не иде тако лако. Не можемо ноуздано рећи, да је природа и једноставна. Ако бисмо усвојили да је одиста таква, можемо ли безопасно поћи тим иутем и објашњивати? Беше, али и прође то време, кад је МапоМе-ву закону била признавана иростост, као разлог на тачност тога закона, кад је и сам Ггезпе1, пошто се беше једном приликом објаснио са Бар1асе-ом, прегао, да ово питање објасни а да уз то сувише не повреди дотле владајући погдед на њ. Данас су се у томе већ изменила мишљења; па ипак има и таквих мислилаца који не верују, да природни закони морају бити ирости, ма да су принуђени, да, такорс, у то верују. Они се не могу