Просветни гласник

668

ЛРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

као таква просто узимају укупно, сабирају, ма то бшш као у вектора ил.и као у екадаре-а. 1 У овом .је случају, дакде, елементарна појава дејство неког изолованог теда. У другој прилиди имамо посла с малим кретањима шш да речемо уопште — с малим нроменама, које су нотчињене добро познату закону суперпозиције. Посматрано кретање рашчланиће се потад у проста кретања, нир. звук у његове хармоничке компоненте и бела еветлост у њене једнобојне компоненте. На овоме месту оправдано се истиче питање: С каквим срествима можемо управо изнаћи или открити елементарну појаву, када већ знамо, у ком је правцу можемо посигурно тражити? Да бисмо предвидели резудтат тога сазнавања иди, гата више, да бисмо бар у толико предвидели, колико ће нам бнти корисно, често пута и није потребно, да улазимо у цео механизам дотичне појаве; за тај посао довољан је закон великих бројева. У овоме случају узећемо понова пример о пренашању топлоте. Знамо, да сваки молекил предаје топлоту попут зрачења свакоме оближњем молекилу; по ком се закону то врпш — не морамо разбирати и знати; ако ма шта у томе погледу претпоставимо, то би била само нека индиФерентна хипотеза и, према томе, нешто без вредностн и што не вреди вериФиковања. У самој пак ствари, ако се увек рачуна само с просечним, средњим вредностима и ако се уопште претпоставља, да је окружавајућа средина симетричка, онда се све неједнакости уједначују, па ма какву хипотезу да смо истакли — резултат би свакад био један исти. С таквом истом погодбеном приликом, вели Рошсаге, сретамо се н у теорији еластичности, као и оној — капиларности; и тамо видимо, да се оближњи физички молекили привлаче и одбијају; ни у то.ме поступку ле морамо знати, по ком се закону то врши, — довољно је ако знамо, да је то привлачење или одбијањс приметно само на малим одстојањима, да је у тој акцији, у томе посду ангажован необично велики број молекила, ијошузто, да је медиум био еиметричан; потад ћемо све друго оставити поступку закона великих бројева. Но и овде ее простота елементарне иојаве скрива под илаштом компликованости иосматранога крајњег закључка; али је та иростота била од своје стране само привидна и скривала је у себи врло компликован механизам.

1 Вектор се може одредии величином и правцем; сабирање вектора врши се као и састављање илп спајање сила, брзина итп. Скалар је пак противно вектору неки чист (реални, позитивни или негативни) број »јер он може свакад да се изнађе и да се у извесноме смисду контролише попут поређења простора или растојања на једвој истој скали (или осовини). <,: Јер је разлика између два једнако управљена' вектора равна неком таком броју. —