Просветни гласник

689

видимо како се од то оиште тачке воде деле у неколико пет, нли шест гдавних корита, па онда како ее свака од тих гдавиих дели у некодико споредних н тако све редом док на посдетку не видимо иитаву ту земљу обухваћену воденом мрежом. Па ето, тако исто и кад би нацртади психолошку карту догађаја и осећаја једне људске цивидизације, ми би нашди одмах у почетку пет иди шест главних тачно обедежених грана: веру, вештину, философију , државу, породицу, индустрије, па онда у свакој од тих грана некодико одељења, па у сваком од тих одељења некодико мањих делића, док на посдетку не би дошли до оних безбројних ситница у животу које посматрамо свакога дана у нами и около нас. Ако после тога узмемо да посматрамо и да поредимо те разне групе чињеница, прво би нашди да су састављене из основа и да све имају неке заједничке делове. Ето узмимо на првом месту три гдавна дела људске интелигенције: ре.шгију, вештину и ФилоеоФију. ФидосоФија, то вам је извесна консепција природе и њених основних узрока у обдику апстракција и Формуда. А уједној вери или једној вештини наидазимо такође на једну консепцију те исте природе и тих истих основних узрока и то у симболима више иди мање оиредељеним и у личностима више или мање обедеженим, с том раздиком само, што се верује да у првом сдучају постоје а да у другом не постоје. Нека читалац узме да посматра ма I коју од оних ведиких творевина духа у Индији, у Санданавској, у Персији, у Риму, у Грчкој па ће видети да је свуда вештина била .једна врста фнлософијс постада осетљивом, да је вера бида .једна песма за коју се држало да је истинита, и да је философија бида једна врста вештине и вере, али сасушене и сведене на чисте идеје. У центру дакде сваке од тихтрију груна налази се .један заједнички едеменат: консеггаија света и његовог принципа, а што се инак разликују то је с тога што свака са тим заједничким елементом комбин УЈе један различити елеменат: једна, моћ абстраковања, једна, моћ персониФицирања и веровања, а једна онот, моћ персониФицирања ади без веровања. Е узмимо сад два гдавна дела дружевности људске: породицу и државу. Државу ствара онај осећај посдушности услед којег се једна група људи куни под ауторитетом једнога шеФа. А тај исти осећај ствара и иородицу у којој женом и децом управља отац и муж. Породица то вам је једна природна, примитивна и умањена држава,. као год што је држава једна извештачена и проширена породица, а под раздичностима које додазе усдед броја, порекла и услова чланова, назире се како у великом тако исто и у малом друштву иста основна духовна наклоност која их прибдижује и уједињује. Е претлоставите сад да тај заједнички едеменат добија од средине, момента иди расе нека нарочита обележја, јасно је, да Ке се све оне груие у којима он цросветни гласник, II књ., 3 св., 1907. 46