Просветни гласник

ШКОЛСК.И ЛЕТОПИС

71 б

тога, ваљало би у таквим програмима навести тачно уџбенике, по којима ће се кандидати спремати из српског јизика, књижевности, историје српеке и философских наука. Ако таквих уџбеника нема, онда би требало на основу утврђених нрограма, расписати конкурсе за израду њихову, и штамчати их. Такве књиге не би биле на одмет и оним наставницима који су већ поло?кили проФесорски испит, и корисно би иослужиле сваком просветном раднику. — Овим начином постигло би се : да кандидати за разне испитне групе долазе на општи испнт с нриближно једнаком спремом, а, што је главно, отпале би све оне разне олакшавне околности, са којих су се, до сада, врата овог испита тако ретко затварала и пред слабо спремним кандидатима. На основу чл. 111 општи испит може се полагати на три месеца пре стручног иснита. Овим се дозвољава кандидатима да се, у неку руку, спремају на парче. Утисак о слабо или о добро положеном општем испиту губи се с дужим размаком времена, а боље се може оценити један кандидат када без нрекида полаже све своје исните, када пред комисијом у један мах положи рачуна о цедокупној спреми својој. Најзад, дужи размак међу испитима од штете је по школу у којо.ј је кандидат наставник. Стекао сам уверење, да полагање страног језика — немачког или француског — на општем испиту не служи ничему. Пролазили су они који су показали довољне спреме, као и они који нису умели честито ни да читају на једном од поменутих језика. Испитне комисије нису никада имале куражи да одбију једног кандидата са иснита само за то, што није показао довољно спреме из једног страног језика. А кандидати, међутин, добијају државну диплому која оверава довољно знање једног страног језика. — Да се не би и даље тако радило, а радиће се ако остане ио староме, требало би кандидатима оставити на вољу, да на општем испиту полажу један или два страна језика, илн да не полажу ни један. Они кандидати који би овим путем докаЗали (поред осгале одличне снреме) да се заиста могу „за књижевну нотребу добро и лако служити немачким или Француским језиком* (чл. 113.), имали би се издвојити у наставнике прве категорије; другу категорију чинили би наставници који целог свога века нису имали времена да изуче до тражене мере ни .један страни језик. 1 Наравно, наставници нрве категорије имали би извесне привилегије, и тиме би се разликовали од наставника друге категорије. То би било посве правично, а то би, по моме најдубљем уверењу, био једини начин да се наши наставници средњих школа, јога за време ђаковања, покрену на солпднију спрему из једног од страних језика. — Истина закон о средњим школама не предвиђа поделу наставника у две категорије, али би се он у овом смислу могао изменити, с тим да важи само за будуће наставничке генерације. Када се проФесорски испит схвати као чисто наставнички испит, онда писмени испит (клаузура) губи свој разлог. Но ако би се овим делом проФесорског исиита хтела да контролише и цени стручна снрема кандидатова, онда би клаузура могла и даље остати. И, заиста,

1 У две категорије дедиди би се и они наставници који подажу Француски иди иемачки као стручно иредмете. У прву категорију дошди би они који иоред француског (односно немачког), као стручног предмета, владају и немачким (односно француским) језиком.