Просветни гласник

726

ПРООВВТНИ ГЛ.АСНИК

Стара Србија и Маћедонија не личе на хипсометријску карту тих земаља, што је израђена у војно-геограФСком заводу у Бечу (П1)ег81сћ1;8каг(;е уоп Еигора 1:750.000). Шта више ове карте у г. Вемићевом Атласу не личе нп на поједине делове аустријске карте европског орпјента (Бег Еигора18сће Огјепк, 1:1,200.000), која му је, изгледа нам, служила за оригинал његовпх коиија. У пзради овнх карата српских земаља види се крајња неозбиљноет аутора у послу кога се подухватио. Он није карте копирао као што се то мора радитп, и као што то картограФска техника захтева, већ је оригиналну карту (Бег Еигора1зсће Опеп<;) узео само за иреглед па је од ока уноспо у своју карту контуре поједпних висинских слојева. Што тако добијене преставе узвишења, на његовој карти, не одговарају, ни по положају, ни по облпку, природним узвпшењпма те земље, то се њега није тинало. На свима картама има извесних грешака у наставном граднву, о којима није вредно говорити, пошто цео овај рад носи неозбиљан карактер. Уз овај Атлас приложио је г. Вемић п текст. Из овогр се тексга још боље види колико је г. Вемић далеко од предмета којим се почео бавити поводом расписаног стечаја. Овај текст довољно нлуструје, даг. Вемић није довољно свестан свога посла, не само као ппсац, већ п као наставннк. У његовом се тексту огледа незнање најелементарннјих појмова педагошких и дидактичких захтева овога наставног предмета и непознавање своје Отаџбине. I Прва реченица у његовом тексту гласи: „Наша Отаџбина се находи у средннп северног дела Балканског полуострва." Деца немају појма ни о иолуострву, ни о Балкану. Чак нн у његовом Атласу нема тога. Друга реченица: ,,То долази отуда што се у Србијн сучељевају огранци од четири планинске групе Балканског полуострва, којн са четири стране улазе у њу. То су итд. (набраја их)." Тако г. Вемнћ уводи ученика са четпри сграпе у своју рођену Отаџбину. Ниједну нланину не помиње он као карактернстичну нојаву за нзглед наше Отаџбппе, све су наше планине њему „огранци" п „чворовп" који долазе у Србију, из неких, деци још нотпуно непознатих земаља. У место да се детету стварају нојмови п изазивају преставе о изгледу своје Отаџбине по лредметнма из најближе околине, п да ти нојмови, стечени на очигледности, буду крпстализацпоно језгро дечјег геограФског мншљења, на које ће се постуцно додавати настава о другнм земљама, г. Вемић их упућује: да своја брда и своје долине сматрају као иоследње изданке родопских и дипарских планпна и долина. Као што је нелогично извео везу наших планина чак са Алппма, по тој истој логици могао је пронаћп да је нашим нланинама центар негде на месецу. II Г. Вемић брка термин низија и равница, он пх идентнФикује. То није истоветно. Онкаже: „огранци Балканскнх Планина." То не може бити, јер тих планина нема; или под тим именом (у множини) разумеју се све нланине на Балканском полуострву. „Јужно од Копаопика су планине Пилатовица, Радан, Ђак, Пасјача и Петрова Гора." — Јужно од Копаоника нружа се Косово ноље, а Пасјача је код Прокупља, то је сасвим на другој, а не на јужној страни. Он рачуна Златибор и Поникве у планине. За планине од Јавора на север до Повлена вели: „Ове су плпнине једине које су обрасле четинарима*" Шта је с Копаоником? „По Јеловој Гори има река понорнпца". —