Просветни гласник

РАДЊА ГААВНОГ ЛРОСВВТНОГ САВЕТА

727

По Јеловој Гори нема нопорница, већ их има на Пониквама. „Предео око реке Тонлиде зове се Добрич, око Суве Планине и Кутине Занлање, око реке Расине Жупа" — (стр. 6 и 7) — Све је ово погрешно, јер предео око реке Топлиде, зове с еТоилица; око Суве Планине је Вела Паланке и Бабушница, а то није Занлање; Жупа нема никакве везе са Расином, Тако му је исто нетачно што каже: „око Сврљишких планина предео зове се Сврљиг" (стр. 9). „Код њих разлпкујемо у главном три ланца, од којих два затварају слив Јужне Мораве (с десне стране Стрешер, Чемерник, Гарина; а с леве Копаоник, Жељин, Гоч, Јастребац, Петрова Гора и Пасјача). Трећи ланац коме је чвор у планини Голији, пружа се на север до Чачка п чини граниду слнву Заиадне Мораве (Радочело, Чемерно, Јелаца, Овчар)' ; (стр. 2). — Ни странцу се не би могло опростити кад би овакву копфузност створио између нашпх река и планина. — Темерник и Гарина не затварају слив Јужне Мораве, а још мање га затварају Жељин, Гоч, Петрова Гора и Пасјача; исто тако оне пданине од Голи.је до Овчара не чине граниду сливу Западне Мораве. Аљкавост у иисању огледа се из овога: „На брду Хисару (код Прокупља) су развалине старог града Југ Богдана и Љубостиња манастир (задужбина цариде Милице)" (стр. 7). Или рецимо, ово: „Предео око реке Пореча зове се Пореч, око Кладова Кључ, око Неготипа Крајина, око Црне Реке исто тако, а око Књажевца Углавак." Река се не зове Пореч, већ Поречка река; по стилу нзлази: да се и предео око Црне Реке зове Крајина, а писац, може битн, није хтео то рећи. Како се може разумети ово: „Он (Копаоник) је сав обрасо шумом, а сви врхови травом." На многим местима смо прпметили да се текст не слаже са картама у Дтласу. Значи: да је текст раднло једно, а карте друго лпце, али се нису допуњавали, На крају овога излагања комисија је нашла за потребно да Главном Просветном Савету обратн пажњу на материјалне издатке, које новлачи репродуковање оваквих ствари. Г. Вемић, као и сваки који није дубље носвећен у вештину техничке картограФије, био је издашан у шарању карата. Он је употребио миоге разнолике боје, није се умео послужитн комплементарним бојама, које од две већ употребљене дају трећу боју, те се на тај начнн уштедн једно клише (или камен). Његови су дртежи тако изведени да би се све то морало ионово нрецртавати на камену или металу, јер се у оваком случају не може репродукциона вештина иослужити никаквнм вештачким срествпма. Кад се све то узме у обзир и кад се, иоред оваквог г. Вемићевог рада, опет учине извесне промене, које би олакшале репродукцију ових карата, ипак бн изашло да би 10.000 нримерака овога Атласа коштало, у најмању руку, 15,000 динара. После свестраног разматрања комисија је нашда, да Атлас Краљевнне Србнје и Сркских Земаља од г. Вл. Вемића, не одговара захтевима плана и нрограма за наставу овога предмета у IV раз. осн. школе; да му је методска и научна страна исиод критике, н да му је стил за осуду. Други Атлас што га је ова комисија добила на оцену носи наслов: „Пројект Атласа за IV раз. осн. школе" Драгутина Дерока. У овоме раду Дерок је нриложио скицу Атласа који намерава израдити. Од тота пројектованог Атласа приложена је једна нрегледна карта Краљевине Србије, у размери 1:1,200.000 и четири недовршена листа ноједпних њених делова. Како се из овога што је придожено, не могу сагледати ни оденити сви захтеви.