Просветни гласник

728

ПРОСВЕТНИ ГЛАСННК

којн се од оваквог Атласа траже, то се комисија није ни упуштала у квалиФиковање започетог иосла. Част нам је и на овоме месту исказати своју захвалност на нажњи коју иам је овом прпликом указао Главни Просветни Савет. 5. маја 1907. год. У Београду. Рад. Васовић, нроФесор Радоје Дедпнац, супденат Дим. Ј. Соколовик, учитељ Пошто г. Драгутин Дерок није поднео потпуно израђен атдас, веК само надрт ио коме би требадо израдити атлас за наше основне школ.е, то је Савет према ре^ерату г.г. реФерената оддучио: да се Атлас Краљевине Србије и Српских Земаља за основне школе, који је поднео г. Вдадимир С. Вемић, учитељ, не може нримити за уџбеник у основним шкодама. Пошто је г. Драгутин Дерок, супденат, признат картограФ, тоје Главни Просветни Савет, на основи чл. 12. Правила о уџбеницима, одлучио: да израду атласа за наше основне школ.е треба поверити г. Драгутину Дероку, суиденту. Г.г. Гадосаву Васовићу, Гадоју Дединцу и Димитрију Ј. Сокол.овићу, у име хонорара за реФерат одређено је свега шездесст (60) динара XVII Прочитани су реФерати г.г. Навда Поповића и д-ра Мидивоја Н. Јовановића и Светислава М. Максимовића, о књигама: „Шкодовање једног сиромашног српеког сељанчета" од С. Савића; „Гизница" од Мидорада М. Петровића, учитеља; „Другови" од Дим. Петковића, учитеља; „Годољуб" од Мих. Јовића, учитеља; „Из нрироде и живота" од Гад. М. Ивковића; „Мади родољуб" од Михаида Д. Максимовића, учитеља; „Наше огњиште" од Станише Станишића, учитеља; „Из живота у седу и граду" од Обдачића Гада; „Светдост" од Пере В. Јовановића, учитеља, и „Нада" од Вдадимира Петровића и Крсте Димитријевића, учитеља из Л.есковца, које су поднеди писци на расписани стечај Министарства просвете од 9. Фебруара 1906. године, ПБр. 1772, као кљиге, које ће се моћи корисно употребљавати за поклањање ученицима старијих разреда народних шкода о испиту и набављати за ђачке књижнице као дектира за ученике. ГеФерат г.г. Павда Поповића и д-ра Мидивоја Н. Јовановића гдаси: Г^давном Просветном Савету Част нам је јавити Главном Просветном Савету да смо прегледали све рукописе који су стигли на стечај о изради књиге „која ће се моћи корисно употребљавати за поклањање ученицима старијих разреда народних школа о испиту, и набављати за ђачке књижниде као лектира за ученнке" (стечај од 9 Фебруара 1906 ПБр. 1772), и у исто доба поднети овај извештај о тим рукописнма. Наши погледи уопште на врсту књижевности коју овај стечај обухвата, били би следећи. Лепо је и корисно што је такав стечај расписан. Дечију књижевност, као и сваку другу, треба изазивати, помагати. Само ће још доста времена