Просветни гласник

742

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

могу интегрисати једним истим начином, па ипак ће резудтат овнх интеграција свакад садржати њихову иотпуну вредност. Да ли нам се уз то не чини одкуд приговор, да на овај начин понижавамо Физику теорије до удоге простих, практичких правила; поменуте Једначине изражавају само односе, и оне ће све дотле бити исправне, докло ови односи буду одговарали стварности. Оне нас понајпре и напокон уче, да постоји неки извесни однос између ма каквог пеког нешто и ма каквог неког другог нешто; с том само разликом, што је то нешто било раније названо кретање а сада се зове електрична етруја. А ли ови називи били су само слике, које емо ноставили на место стварних објеката и, немојмо заборавити, природа ће ове стварне објекте вечно скривати од нас! Прави односи између тих стварних објеката, управо су једини Фактички односи, до којих можемо доћи или, да се изразимо другим речима, које можемо савладати, уз једину погодбу, — да ови исти односи који сс находе између поменутих објеката, находе и између сдика које, само по нужди, етављамо на место објеката. Кад су нам ови односи познати, нећо нам ништа сметати, да од миде воље или како нам згодније за руком пође, заменимо једну слику неком другом. Не би било тачно а још ман>е од какве научне вредности, кад бисмо застали на томе, да ли се нека извесна периодска појава (као нпр. неко електрично таласање) одиста приписује вибрисању неког извесног атома, који би се у самој ствари кретао у овоме или ономе смислу, као што се покреће обично клатно (Рео<М). Али, да управо између електричног таласања, кретања клатна и свију периодских појава има некога ближег сродства, које одговара некој дубљој стварности или истини; да се ово сродство, та сличност или, шта више, тај паралелизам распростире и до пајмање мрвице; да он потиче из општих принципа, нпр. из принципа енергије и из принципа најмањега дејства или делања, — то можемо утврдити; у томе управо лежи нека истина, која ће остати истоветна до вечних времена, па било да је, из практичких разлога, преставимо у ма каквоме руву или облику. У своје време биле су предлагане многобројне теорије растурања. дисперсије; прве су биле непотпуне и врло мало су одговарале истини. Потад је дошла Не1тћо11;2-ова теорија; ускоро почеше и њу да преиначују од сваке руке, па и њен сам творац — беше измислио неку другу теорију, која се оснивала на Махт?е11-овим принципима. Али значајан је Факат, да сви научници који придолажаху након Не1тћоЉ-а, дођоше и до једних истих једначина, ма да су сви изреда привидно полазили с носве разних тачака посматрања. Могли бисмо поуздано рећи, да су све ове теорије исправне, не само зато, гато нам оне предоче једне исте појаве него и стога, што чине прегледним прави однос, на име у оних нојава ансорбовања које се дешавају под