Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

743

анормалном дисперсијом. Све што је у премисама ових теорија тачно узето, подједнако се односи и на све њихове ауторе; то су )право утврђивања ових или оних односа између неких извесних предмета, који су од једнога научника названи једним, од другога другим називом Кинетичка теорија гасова, вели Рошсаге, изазвада је неки нриговор, на који би се могдо лако одговорити, кад бисмо били склони, да Је сматрамо као апсолутно тачну. Ади и уз то, ипак није учињена никаква сметња, да поменута теорија буде корисна по науку — управо стога, што нам она открива и без ње дубоко скривени однос, на име: однос озмотичког притиска ка ономе другоме притиску који долази од гасова. У томе погдеду може се с правом рећи, да је та теорија тачна. 1 Ако неки Физичар утврди несугласност између две теорије, које су М У подједнако драге, често пута рећи ће: У то се нећемо даље упуштати; свакако држаћемо чврсто оба краја данда, и ако су нам' скривени његови поједини беочузи. Овако аргументисање некога, до зида догната, теодога — бидо би одиста смешно, ако би се физичким теоријама морао дати смисао, какав им обнчно дају неуки људи, дајици. У сдучају несугласиде мора се, у најмању руку, једна од 'ових теорија сматрати као дажна. Оасвим је друго, ако се у теорцјама тражи само оно, шта треба управо тражити. Може се десити, да теорије иравидно поричу један иди други одиос, и да неко њихово порицањ<3 Д6ЖВ ј сдикама, којима смо се служили у место правих идиг стварних објеката, Да не би неко мисдио, вели Ротсаге, да ми тим схватањем неким научницима необично сужавамо област њихова дедања, — одмах ћемо одговорити: Ова иитања, чије вам расправљање украћујемо и које Заман у нас тражите, - нису само нерешљива, већ шта више посве идузорна и немају никаква смисда. Понеки фидософ тврди, да је цеда Физика основана на узајамним додпрним ударцима атома. Ако је тиме хтео укратко рећи, да међу физичким појавама владају онаки исти односи, као између узајамних удараца неког већег броја кугда — онда је добро речено; то се може испитати, и може бити да је још и тачно. Али он хоће тиме нешго више да каже, и нама се чини да га разумемо, јер толико зар можемо насигурно знати, шта је управо удар. Па откуда све то потиче. Сасвим просто зар отуда, што смо често пута гдедади а неки пут и сами игради некодико „партија' на билијару. Хоћемо ди потад веро-

1 Нпр. ако растворимо неко чврсто тедо, његови ће се модекили потад, 110моћу неке извесие експанзивие, одбојне силе, одагнати у онај простор, који је испуњен тетношКу, камо ће они доспети под неким извесним притиском, тако названим »озмотизкнм притиском«. Тај притисак ни у кодико не зависи од ирироде дотичних раствора, но је потчињен само оним законима који важе за гасове.