Просветни гласник

744

ЦРОСВВТНИ ГЛАСНИК

вати, да и Бог, погледајући на своју творевину, може гајити онако исто осећање као и мн, кад „кибицујемо" уз партију бидијара? Ако не би хтели да подвргнемо тврђење поменута ФидозоФа овоме настраноме смислу, н кад бисмо још мање хтеди да се задовољимо таким ограниченим смислом, какав смо већ истакди, и којн је цигдо исираван, — онда излази да и оно тврђење поменутога ФидосоФа нема никаква смисда. Хипотезе такве врсте могу имати само неки метаФорски смисао. Испитивач може такве метаФоре онако исто овдаш иди мадо избегавати као и иесник, ади он ипак мора знати, шта оне значе. Оне могу бити корисне својом иридагодношћу које доприносе разумевању, и не могу бити штетне, уз претиоставку — да је овде реч само о индиФерентним хипотезама, о којима смо нанред говориди. Та иосматрања, вели Ро1асаге, објашњују нам, зашто неке теорије, за које смо унаиред мисдиди — да су већ напуштене и да су нопут стечена искуства деФинитивно оборене, тренутно издећу из својега пепеда и почињу да живе препорођеним животом. Њихову обедежју. дакде, биди су нотребни стварни односи, и оне нису никако престајаде да о томе даду својега речитог израза ни онда, када смо ми премишљади с овог иди оног раздога, да ћемо те исте односе обедежити неким другим језиком или детерминисањем. Тако су оне управо сачуваде неки обдик својега датентног живота. Не беше прошдо ни петнаест година, од како су Сои1отћ-ова фдуида (Р1ин1а) бачена забораву, јер су сматрана као урнек смешнога и неподобног. Па и поврх тога ипак су понова истакнута у науци, под називом — електрона. У чему се сад трајно раздикују ови електрички молекиди од оних Сои1от1)-ових едектричких модекила? Истина, сад се у електрона замишља бар нешто мадо материје која сдужи као преносач елекгрине, другим речима: електрони су грудасти — имаЈу „масу" (па и то понова неће више да им признају); али и Сои1отћ-о није замишљао своје Р1шс1а без масе, или, ако је чинио то, онда .је тако морадо бити — само ио невољи, што није имао другог издаза. Од нас би бидо врло претерано, ако бисмо нокушади да тврдимо, да ће веровање у Едектроне доћи још једанпут у засенак, стога није мање значајно, да се тај неочекивани препорађај становито утврди. 1

1 Теорија електрона постала је с једне стране, с погледом на особине катодних зракова које су испитали инглески Физичари: ШИогр и СгооЈсев, с друго стране — попут усвајања лутајућих Јопе-а ради објашњења електричкпх поступака; али с том само разликом, што се сада сви електричнн Јони различито замишљају од путујућих атома и по томе називају електронима. Према томе, дакле, електрииа се састоји из необично незнатне атомске масе (може бити из праатома, из које су састављени сви други атоми). Овака престављања Физичке природе електрона, потекла су понајпре п најопсежније од Ј. Ј. Тћотзоп-а и Богеп12-а. —