Просветни гласник

наука и кастлва 745

У томе погдеду, веди Ро1псаге, имамо иајубедљивији пример у Сагпо1-ову приндипу. Он је у своме тврђењу пошао попут лажне хипотезе; кад беше запажено да топдота није уништавана, него да може прећи у рад, — потад су Сагпо1;-ове идеје биде напуштене; ади ту се на је^ан мах истаче С1аизш8 и учини је неоснорно триумФујућом идејом. У првашњем обдику Сагпо1-ова теорија беше донеда поред стварних односа и неке друге нетачне односе зарад обедежја, који се могу сматрати као рушевине застаредих идеја; ади присутност ових посдедњих није могда да помрчи стварни значај оних првих. С1аизшз је требао да их само отуда укдони, онако исто, као што се на некоме дрвету одсецају ободеде иди суве гране. Он је управо тим нутем дошао до оне друге гдавне одредбе механичке теорије топдоте. У посдедици поменутих допунских радова, јавио се други основни закон термодинамике. Свакад су биди у питању једии исти односи, Једне исте погодбе; ма да ти односи нису носгојади између једних истих иди бар прибдижних објеката. То је управо и бидо довољно, па да се може осигурати ваљаност С1аизш8-ова научна принципа. Све што смо довде рекди објашњује уједно и удогу онштих начеда, као и начедо иди принцип најмањега делања — одржавања енергије. Ови принципи имају у науци необично ведики значај; они су иронађени попут истраживања, чега има заједничког у издагању многобројних физичких закона, и, по томе судећи, рекди бисмо — као да истичу праву језгру (0иш1е88еш;) безбројннх скрупудозних посматрања. Тако исто из њиховог уопштавања води порекдо и оно извођење, на које смо раније скренуди пажњу читадаца, када је бидо говора о енергији и термодинамици: они се не могу подврћи верификовању. Па како нисмо у стању, да енергији дамо неку општу дефиницију, онда и принцип о одржању енергије има, просто речено, такво значење, да ипак ностоји ма какво неко нешто, које остаје на вечна времена стадно. Узмимо, дакде, да је управо тако; управо ма каква да би су бида схватања иди појимања о васиони, каква ће нам зар дати будући експерименти, — ипак смо с једним у наиред сигурни а то је: да, на сву придику, постоји некакво нешто, које остаје константно, вечно и које ми дапас називамо енергија. 1 Треба ди то да значи, да овај принцип нема никаква смисда и да много губи од своје вредности усдед одвећ учестанога нонављања? Никако не; то значи, да су раздичити предмети које називамо енер-

' Кад бисмо хтели да 10 начело изразимо у његовој свукодикој укуиности, да га управо генералишемо у његову кодективну гначењу и да га уз то применимо на васиону, — онда не можемо и не смемо никуд у другу страну од давно утврђене изреке: »Иаа нетега вечног*. —