Просветни гласник

746

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

гијом, везани неким стварним сродством; то унаиред казује, да међу њима постоји неки Фактички, нсоспоран однос. Ал.и ако овај принцип има неки смисао, онда би он могао бити само погрешан; свакако морамо признати, да нисмо у ираву, да његову примену неограничено распростиремо, — али ипак остаје неоспорно, да га можемо вериФИковати у горњем смис.гу. Како ћемо сазнати, кадје он досегнуо своју потиуну распротртост, коју бисмо ми требали безпоговорно да доделимо ? Тај тренутак управо наступа потад. када престане да нам буде користан, тј. кад престане да нам унапред ставља у изглед нове појаве а да нас уз то обмањује; инако ће се такав принцип свакад појављивати плодан у научним истраживањима. Потад ће нам експерименат учинити одакгаицу, да предузмемо и надаље проширивање таква лринципа, ако се он такву поступку не би непосредно противио. За овим Ро1псаге чини поређење разних теоретичарских погл.еда,. у погдеду на физику и механизам, и у томе излагању износи сво.је погледе, ко.ји необично много доприносе правилноме схватању у науци. II. Физика и механизам. — Многи теоретичари — управо већина г уз необично велику склоност, непрекндно се лаћаЈу објашњсња која потичу из механике или динампке. Некп су од њих задовољни, ако,. уз све друге нојаве, буду бар начисто с кретањем модекида, који се: узајамно привлаче ио одређеним законима. Други иду даље и траже више; они би хтеди да отклоне привлачне сиде, ко.је делају у одстојањима; љихови модекили требали би да се држе праволинејних путеве и могли би зар бити скренути с таква пута само каквим ударом или контактом. По некима, пак, другим, као нпр. Нег1г-у, треба и силе одбацити, — међутим замишљају њихове молекиле онако исто. геометријски повезане један с другим, као што бисмо увезали хрпу дрвена прућа неком металском кариком; судећи по томе, они би, дакле, хтели — да динамику доведу до неке врсте' кинематике. 1 На такве маштаве покушаје, Рошсаге укратко веди: сви би хтели да присил.е природу, да се укалупи у неки одређени облик, и без таква облика не би се могло да задовољи њихово схватање. Он управо сумња, да ли ће природа бити тако нрилагодна томе њихову схватању? То питање, вели. могло би се зар донекле расправити правилним путем на основи Мах\уе11-ове теорије, у што се на овоме месту нећемо упуштати.

1 НегЈг-ова је замисао врдо слнчна с конструкцнјом »дннамичких модеда« извесних материјалних система; сваки такав систем може бити престављеи на бескрајно многе натана, помоћу нарочитих модела. Тако исто и друге Физичке појаве могли бисмо учинити прегледним каквим механичким моделима. У овоме питању необнчно су интересна Воигшапп-ова предавања о Махл\ге11-овој теорији електриие и светлости, Лајпдиг 1001/93. —