Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

751

се једно за друго надовезивала, текла су бурно, али су ипак била неодређена. Па шта, дакде, данас видимо од свега тога ? Пре свега видимо први напредак. Сад су већ познати односи едектрине и светлости; ове три области: светлост, електрина и магнетизам које су пређе биле одвојене, — сад престављају целину; овај склад, изгледа да је коначно утврђен — да је становит. Та победа, вели Рошсаге, коштала нас је, свакако, неколиких жртава. Оптичке нојаве, реде се или убрајају као оређи или особити случаји у електричне појаве; што дуже буду остали изоловани, лакше ће бити да их објаснимо кретањем, за које се држи да Је запажено у свима појсдиностима а то је морало доћи и ио себи; али се ииак морало доћи до некога опсежнијег обавештења, које би се, без замуке, могло распрострети на целу електричну област, па да се потад може дословце усвојити. У томе погледу можемо поуздано рећи, да је 1<огеп1;2-ова теори,]а најплоднија и најиздашнија. Јер она нам објашњује електричке струје помоћу кретања најмањих електричких делића; она је, безиоговорно, та која највише води рачуна о познатим Фактима или чињеницама; она је та која истиче на видело највећи број стварних, истинитих односа, од ње ћемо унраво имати да задржимо потребне грађе за коначни наснов, конструкцпју наше научне зграде. Али, уз то, она има и једну уочљиву грешку: стоји у опреци с Не^оп-овим принципом о једнакости дејства и против-дејства; шта вншс, но Богеп1;2-ову оддучном мишљењу, тај принцип не би могао бити примењен на материју; да би такво начело Оило истинито, морало би водити рачуна о ономе дејсгву, што га чини етар на материју а тако исто и противдејству које обратно чини материја на етар. Но и поред тога, можемо донекле веровати, да се на томе неће застати. Али ма како било, ипак изгледа, да су помоћу 1ЈОгеп(;2-ове теорије Кгеаив-ови резултати о оптици кретних тела, закони нормалне и анормалне дисперсије и апсорпције (распрскавање и упијање) међусобно утегнути неким појасем и с другим особинама етара, који се, без сумње, неће више подерати. Опажамо ону лакост уз коју је нова 2еетапп-ова појава 1 нашла већ своје место и, шта више, помогла, да се Гагас1ау-ово магнетско кружење доведе у систему, које се најдрскије одупираше МахтееП-ову настојању; та олакшица довољно утврђује. да Г/>геп12-ова теорија није никаква увештачена грађевина, која би з.чр била унапред осуђена раскопавању.

1 2еетапп-ова појава саотоји се у томе, да нека линија у спектру (ннр. линија некога хемијског елемента) буде под утидајем магиета поцепана у две или више линија. ^огепГг је ову нојаву објаснио теоријски, нолазећи од Јона који управо и постају од још нростијих облика. Види Н. Рошсаге Е1ес(;псНе е! ОрИдие.