Просветни гласник

750

ИРОСВЕТНИ ГЛАСННК

бадани Факти, престали су бити један другоме туђини; они се непрекидно све више и више реде и сређују у једну огромну, импозантну зграду. Наука на свакоме кораку својега развитка и напредовања сталпо и непоколебано тежи јединству и једностручности, и у томе правду, видимо да корача напред својој крајњој мети. С друге стране, сваки дан нам открива посматрање нове појаве; али оне морају дуго некати док им се одреди место у поменутој згради, и мораће се зар понекад неки кут у њој и порушити. — само да им се учини достојно место. Шта више, у познатим појавама, камо нам наши груби чулни органи донекле показиваху једноликост или једностручност, сада примећавамо појединости које из дана у дан постају сие разноврсније; шта смо пређе држали за просто, сада се испољу.је као сложено, компликовано, — па и сама наука привидно нагиње ка многостручности и компликованости. На овоме месту Ротсаге застаје и чини питање: која ће од ове две тенденције, што засад наизменично триумФишу, најзад победити? Ако, вели, нобеди прва, — онда је наука могућа; али о томе нам нншта не даје а рпоп каква доказа или становита уверења, и бојати се, да смо узаман настојали, да природу, против њене воље, нринудимо нашем идеалу једннства, те да на томе путу будемо савладани нагло надолазећом понлавом наших нових научних богатства и, сређујући те нове појаве у нашем систему, морати потад бити одлучени, да, пре свега, напустимо свој идеал и на тај начин доведемо науку до тога, — да само региструје поједине уснехе из њене области. Из предњих побуда лако је схватпти, да на постављено питање не можемо дати никакав категорички одговор Све што бисмо могли учинити — то је да науку посматрамо од њена данашњег стања или ступња и поредимо с оним, каква је била јучс. Након овога испитивања можемо без сумње доћи до неког јачег одушевљења. Пре педесет година гајено је у науци велико надање. Откриће одржавања енергије и њених претварања у друге облике, беше нам учинило наговештај о јединству сила. Показаше нам, да се нојаве топлоте могу објаснити молекуларним кретањем. Какве су природе била та кретања — није се знало тачно, али се о томе није ни сумњало, да ће се ускоро знати. У погледу на светлост, изгледаше да је покушај посве постигнут. У погледу, пак, на електрину, био је учињен незнатан успех. Тада је електрина показивала најближи склад с магнетизмом. Ово беше најзначајнији и најодлучнији корак, који вођаше ка јединству сила. Али како би могла електрина од своје стране стунити у опште јединство, и како би ее она могла укљештити у тај универзални механизам ? 0 томе, вели Ротсаге, не беше никаква помисла, никакве идеје. Да се краће изразимо: надања су