Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

749

ћемо из основа да мењамо целу механику, морамо онда усвојити етар, да бисмо оно дејство које као да трпи материја, нонова изравнали са противдејством материје. Иди, још згоднијс, иреставимо, да смо запазиди: да оитичке или електричке појаве могу бити ушшвисане понут Земљина кретања. Онда бисмо морали доћи до закључка, да нам те по.јаве могу открити, не само релативна кретања матери.јадних тела, него и она кретања која нам се чине апсолутним. Потребно је да поетоји неки етар, с којим би та, тако названа, апсолутна кретања, у погледу на неки празан простор, поетојала не само у променама места, него и у погледу на ма какве друге конкретне предмете. На такво схватање Рошсаге истиче интересно питање и на њ одмах одговара својом необично јаком логиком, Да ли ће се, вели, некад до тога доћи? Ми се томе не надамо, и одмах ћемо рећи — зашто; но, ипак, то надање није носве идузорно, неки научници бар и данас у то верују. Ако би нпр. БогеМг-ова 1 теорија била исправна, онда се Хс№(хт-ово начело не би могло само по себи применитн на маторију и отуд истичућа погодба биће, веронатно, приступна експерименталном испитивању. С друге, пак, стране беху учињена истраживања о утицају Земљина кретања. На овоме путу научних иснитивања, свакад су се ноказали негативни резултати; али и поврх тога можемо ишчекивати, да ће се, попут тачних стварних метода, моћи доћи и до позитивних резултата 2 . Ротсаге мисли, да је такво надање посве илузорно; тако исго, вели, било би чудновато, ако бисмо хтели да утврдимо, да ће нам такав успех ма одкуд открити неки нови свет. Необично интересовање буде у читаоца РоГпеаге-ови погледи на савремено стање Физичке науке, које наредно износимо. III. Савремено стањз наше науке. — У историји развитка физике, разлнкују се две сунротне тенденције. Сједне стране беху сваки час откривене нове везе између објеката, који су свакад привидно изгдедади да ће остати нодвојени; растурени или у гомиле раз-

1 По 1|Огеп(;2-овој теорији, струје водиље требале би да буду у самој ствари конвекционе струје: едектрина би бида нераздеојно скоптана с неким извесним материјалним делићима, који су названи електрони.ча; њихово кретање кроз унутрашњост тела, ироизводило би Волтине струје, и разлика између водиља и неводиља састојала би се у томе, што би неки едектрони могли продирати, док би други учинили да се задрже или спрече кретања електрона. 2 У извештајима ових разноврсних покушаја, највише се истиче Богеп1;2 и Еагшог а нарочито Н. Рошсагб у своме делу Е1ес1псће е(; Ор^ие.