Просветни гласник

'748

ЦРОСВВТНИ ГЛАСНИК

Флуида, стварали су не само нека бића или нредмете без права или управо раздога на то, него су и )ништавали стварну везу сродства. Није довољно само захтевати од неке теорије, да не утврђује никакве дажне односе; напротив, — она не сме ни да бана у засенак шш да прикрива праве, стварно постојеће односе. Одиста, ностоји ди, дакде, наш етар ? Познато нам је на чему је засновано веровање у етар. Ако светлост неке удаљене звезде потребује више година да до нас односно наше пданете доспе, неће то зар зависити од саме звезде а још мање од наше Земље, него ће бити у вози с ма каквим материјадним преносачем поменуте светл.ости. Такву замисао, веди Рошсаге, можемо изразити и у некој више математичко.ј и више апстрактној Форми. Све што бисмо у томе смислу утврдили, биле би промене што их трпе материјал.ни молекиди; нпр. запажамо, да се наше ФотограФске плочнце промсњују под уиливом појава, чија је позорница била пре тога више година бело усијана маса неке звезде. Али стање иосматранога система данас управо зависи — само од његова стања у некоме непосредно претходећем времену; такав еистем, могао би се, дакле, подвести некоЈ извесној диФеренцијалној једначини. Кад не бисмо веровали у постојање етара, онда, напротив, материјално стање васионе, не само што не би зависило од непосредно претходећих стања, него и оддругих, много старијих, стања; такав систем могли бисмо подвести под једиачине између коначних, завршних диФеренција. Само да бисмо избегли ову отежицу општих закона механике, — пронашли смо на тај рачун — етар. На то одлучно веровање, принудила нас је потреба, да онај привидно празан простор између планета, испунимо етаром, али никако не и да иустимо етар, да. продире у унутрашњост материјалне медије. Кгеаи, својим експериментом, иде још даље. Попут интерференцисања зракова, које могу пропуштати усколебани ваздух или усколебана вода, изгледа, као да нам овај његов експерименат показу.је две различите медије, које узајамно једна у другу продиру и, у иогледу једне на другу, поврх тога трпе релативне промене места. На томе основу, могли бисмо зар уобразити, да нам у такој прилици, и у друго.ј згоднијој, може поћи за руком — да етар једновремено додирнемо прстима. 1 Но могу се и поред тога измишљати други експерименти, који нам могу довести етар у још ближи домах. Претпоставимо, да Ке^1оп-ов принцип о једнакости дојства и противдејства — није више исправан, ако бисмо га самог нрименили на материју, идајеово становиште утврђено у науци. Геометријска сума свију сила које надиру на све материјалне модекиле, не би нотад била равна нули. Ако не-

1 Овај Игеаи-ов оглед датира се још од 1859 г. Љега су додније, у много већој опсежности, поновили Млсћекоп и Могћи: Атепсап Јоигпа! оГ вшепсе, 1886. —