Просветни гласник

50*

НЛУКЛ И ЦЛСТЛВЛ

755

ФосФоресдисање и дејстио светлости на електричке искре, светлаца, рекди бисмо, да припадају једној одвојитој области науке, коју су научници управо стога и прилично пренебрегли. Сад се већ можемо надати, да ће се ускоро трасирати вови пут, који ће олакшати везе те области с универзалном науком. 1 Данас се у нашој науци не откривају само нове појаве, него се и у онима другим, раније познатим, отварају неочекивани погледи. Природни закони скривају своју необично величаву простоту у слободном етару; али посебно посматрана материја — увек се приказује све компликованија; све што можемо о томе рећи — остаје увек само приближно, па стога и наше Формуле захтевају у свакоме тренутку нове чланове. Али с тим још није преломљен онај оквир, у који су смештени наши општизакони; односи, које смо запазили између привидно простих објеката, јошједнако постоје између тих истих објеката, од како смо сазнали њихову компликованост, и само од тога зависи. Истина, постаће и наше једначине све компликованије, и све ће се ближе приближавати ка компликованости природе; али у оним одноеима који допуштају, да те једначине једну из друге изводимо — није ништа измењено. Једном речи: облик тих једначина — остао је становит. Да узмемо у пример законе реФлексије. Егезпе1 их је засновао уз просту и трошну теорију, коју је зар искуство утврдило. Доцније су тачнија истраживања утврдила, да је ово вериФиковање било само приближно; ова накнадна истраживања показују свукуд трагове елиптичког поларисања. Али користећи се оном помоћи, коју нам је учинила прва приближност, одмах је пронађен и узрок тој неправилности; он је лежао скривен у постојању некаква „прелазног слоја" на међи између двеју оптички различних медија, и Кге8пе1-ова је теорија и на даље задржала све што је имала битнога. 1 Али смо принуђени да и о овоме размишљамо: сви ти односи остали би незапажени, да се још у почетку није помишљало о компликованости објеката, који их спајају. Било је још подавно речено: Да је Тисћо <1е Вгасћо имао био у своје време десет пута тачније инструменте, онда не би било ни Керр1ег-а ни Ме^оп-а, па уопште ни неке астрономије. Нема горег усуда некој науци, но кад се одвећ доцкан роди, тј. када су помоћна срества или прибори за посматрања већ постали јако усавршени. Данас је такав кобни случај с физичком

1 Најновија посматраља на зрачећој материји, учинила су понова необичан постидај у интересовању ових и њима подобних истраживаља.

1 0 отклањању тешкоћа које су у опреци с Ггеапе1-овом теоријом реФлексије, уз предвиђање некога »празног слоја*, оппшрно је писао Н. Ротсагб у своме делу. немачкога издања: МаШетаЉсће Тћеопе (1ез 1лсћ(;е5. —