Просветни гласник

766

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

хемијом; њени су оснивачи снречени у примењивању својих теорија с трећим и четвртим децималима, али срећом, те су то све људи јака памћења. Што више, вели РоЈпсаге, улазимо у нознавање особина материје, уз то и све више запажамо владавину постојаности, становитости. Након научних радова Ап(1ге№8-а и тап г1ег \Уаа1-а иочео се водити рачун о начину, но коме се врши прелаз течнога стања у гасолико. и дошло се до уверења — да тај нрелаз није пренагљен. Тако исто не постоји никаква провала између течних и чврстих стања, и пре краткога времена могли смо читати у извешћу једнога конгреса научара поред расправа о чврстинц течности и расправу о течењу чврстих тела. 1 Поред такве тенденције може се без сумње сматрати — да је нростота посве изгубљена; нека таква појава била би пређе престављена у више нравих пруга, линија, данас, пак, треба те праве линије пустити да, поиоћу вшое или мање компликованих курви, пређу једна У другу; у замену за то у великом је добитку јединство.Напосле^ак, вели Рошсаге, видимо, да су физички методи освојили и једну нову област а то је — хемија, Физичка хемија већ се родила. Она је, истина, још млада, али се већ унапред надамо, да ће нам она донустити да појаве, као што су електролиза, осмоза и кретања јона — спојимо Једне с другим. На овоме месту Рошсаге истиче нитање колективна схватања а на име: Какав бисмо закључак могли извести из овога скраћеног описа? Судећи ио свнма објективним Факторима остаје неоспорно, да смо се нриближили јединству; ово није ншло тако брзо, као што се о хоме мислило пре педесет година, свакад се није ишло у напред утврђеним путем; али се, на крају крајева, и уз ту пометњу корачало напред и освојило доста земљишта новим научним истраживањима. На Илињ-дан 1907 год.

1 Уопштдвањем МапоМ-ова закона, најпре је пошло за руком тап (1ег \Уаа1-и 5 да математ. Формулише прелаз из гаснога стања у течно: Б1е КопИпшШ Дев ^аз1бгт%еп ипс1 Ди881§еп 2из1;ап(1е8. 1|е1р21§. 0 течењу чврстих телавиди: 8с1глге(1оН-а, гЈ^ГсШе (1ез ПиМез и Зрпп^-ову расправу: РгоргШез с!ез боШз 8оиз ргеззхоп; (1иЉ81оп (1е 1а шаЛеге <1ез аоНДез, објављену на Конгресу научннка у Паризу 1900 г. 2 Види Кегпз1-ову: ХћеогеЉсће Сћеппе и \У". Уо1§1-ову: ТћеогеМсће Рћу81к. —