Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

757

УТИЦАЈ ЛЕКТИРЕ НА ВАСПИТАЊЕ И ОБРАЗОВАЊЕ ЧУВЕНИХ ПИСАДА — Ив. Теоктистов. С русвог преведа Косара Цветковићева (Свршетак) IV. Живот .једне такве средине продази иди у потпуној празнини — у вишим круговима, што је случај детињства Пушкинова и Толстојева; или у вечитој борби за насушни хлеб, — у круговима нижим, што видимо код Решетњикова или Андерсена (узимам најјаче примере). Има ли ту моралне могућности с једне, или доста времена с друге стране, да се помишља и на предмете изнад егоистичних интереса средине? Али, ево, рађа се дете с печатом дара и генија. Сва његова чула и иначе примају утиске од свега што га окружава; у њему се, већ и са рођењем, налазе клице за боље егзистирање, и погодбе за њих срећно су дате у самом његовом бићу, ма да оно може да буде физички и слабо. У такоме дотету пре времена се пробуђују неке нејасне тежње, али их околина не разуме; дете им нигде не налази никаква одзива; напротив, ограниченост и прост.ота даве га у својим челичним стегама; његови га воле, истина, и не желе му злу судбину, али га даве. Такви се Факти виде из биограФије Кољцова, Нжитина, Решетпикова и Андерсена. Например, Андерсенова мати је веровала да јој је син рођен за кројача, јер је врло вешто умео да шије одело за марионете у свом нозоришту (с луткама), у ко.јем је он опет, давао комаде Холбергове и Шекспирове. Никитин, као младић, иосле семинара је хтео, с очевим пристанком, да пређе на универзитет; али се мати одлучно томе успротивила и на коленимаЈе молила мужа да не шаље сина у туђи град, и уверавала га да сина треба женити и наместити за тезгом. Талент или геније огледа да се бори, — неједнака борба! И њему самом још нејасне тежње или се ућуткавају, или се ремете и повијају, али не налазе потпун излаз. Аш сад долази књига и говори својим, често звучним, пријатним по облику. за уво умиљатим, језиком о другом животу који никако не личи на околни свет простих и незнатих тежња. Али сад већ није страшно за човека: под притиском ипак може да дигне гдаву, и ако се и не противи активно он ћути, док међутим у глави му сазревају мисли, побуде, иланови, и то увек у разлазу са уским егоистичним тежњама онога што је око њега. Подсмеси и увреде блаже се и залечују утехом коју даје књига цртајући стање и положај налик на његов, али никако не понижљиво него