Просветни гласник

794

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

поетигао тек поеде двадесет година, онда није чудо, кад једно овако дедо, од тако огромног успеха, пробуди велике наде. Биао је јасно да кудање срца нема захвадити неком тајанственом утицају још тајанственијих нерава, како се дуго држало, већ да потиче од тога, да ли у оном раствору има или нема веће или ман.е количине извесних соли. Новајехемија узела на се велики задатак, да покаже како се врше ова дејства. Комадић обичне соли, растворен у води, чини воду сироводником -електрицитета. Ако се у њега метну метални комади, који су спојени жицом, производе електричну струју. Кад на овај начин растворимо жомад шећера, не добијамо овакво дејство. Ово је био један од најдубљих проблема хемијске науке за вреие више од половине столећа. Тако је остало све дотле, док није одлични шведски Физичар Аренијус доказао, да се молекили соли и киселина растављаЈу, кад се оне растворе и то очигледно са огромном снагом. Али ми се само налазимо на прагу сазнања процеса, који се врше у молекуларном свету; у извесним сдучајевима, као у овом, изгледа да су снаге тако :велике, да ми немамо никаквих средстава за њино испитнвање. Нроцес, који се одиграо нри овом растварању соли, изгдеда да се састоји у ■огромном едектричном напону појединих атома. При растављању из■гдеда да је једна страна позитивна а друга негативна. Код обичне кухињске соди — хдор натријума — метадни се атоми натријума ■наелектришу позитивно а хдорни негативпо. Ове је наелектрисане атоме Фараде назвао „јонима" пре него што се и сазнала њихова ^уштина. Овај прост појам је изазвао преокрет у модерној хемиЈИ. Према 'славној изреци Аренијуса то су: ,јони, који дедају". Јони су ти, који могу довести срце иди мишић до контракције. Они стављају у покрет ■негативни едектрични напон, а нозитивни задржавају. У томе се и састоји, да се изразимо попударно, суштина овог значајног дејства. Нрема ово.\1 је новом гдедишту едектрицитет крајни узрок мишићном раду а вероватно и свима животним процесима. Врдо је ведико ноље употребе овога иојма. Очевидно просто питање о растворима постадо је најтежи проблем хемичара, а посдв .почетка живота, процес оплођавања је било у Биологији „горуће" литање. Од безброј миријада јаја, која производе женкин организам, и исте кодичине семених ћедица, сиаја се само једно једино јаје, једна једина семена ћедица, те образују једну једину микросконску ћедицу, из које постају сви облици животињског живота. Неонлођена од мушке ћелије, јаја потнуно пропадну и угину. Сви пробдеми живота, растења и насдеђа надазе се у овом маденом комадићу живе материје, који је тако мајушан, да га често .очима не можемо видети. Семе и јаје морају бити носиоци свега