Просветни гласник

Ј1АУКА II НАСТАВЛ

Међутим је свако.јако јасно, да валенције или кодичина. наедектрисаности игра важну удогу. Отровни утидај једног простог негативног јона може се иојачатн додавањем мале количине јона, који има двострук електрични напон, а може бити да се то може постићи и са још мањом кодичином троструко наелектрисаних јона. Овде додази просто у рачун кодичина наелектрисаности. Тада би се најзначајнији животни процеси — растење, нлођење, рад мишића, дејсгво отрова — свели на угицај електричних јона, негативних и нозитивних, једноструких, двоструких и трострукнх. Сасвим са и нехотице тиме враћамо питању у чему се састоји утицај храве, коју сваки дан уносимо у себе. Очевндно је, да није главна улога хране, да у мишићима и органнма буде сварена и да „сагори", као што то веле данашњи физнолози, него у томе да замењује јоне. Тонлота, која се развија, јесте споредан нродукат. Главно је дејство у произвођењу електрицитета. Човечје тело треба дакле уноредити са галванском батеријом. Према томе се п цени вредност х]>ане т.ј. по количини и каквоћи електрицитета, који производи. Многи су — без сумње — дуго иремена нагађали о нечем, слично овом. Ако буде потребно да се ово нагађање докаже као тачно, онда ће се морати написати изнова једна велика глава из Физиологије. Еило би чудновато, кад се пред очнма једног оваквог иснитпваоца не би нојавила она варљива прилика, која је толико спекулативних духова заносила, а то је проблем о продужењу живота. Па ипак је идеја д-ра Л.еба, као што се и може лако мислити, нова и оригинална. На пољу су партеногенезе показали његови радови да, док обично неоплођена јаја брзо нропадају, она једино и само нормалним или хемиским оплођењем оетају жива. Јхад се јасно размотри ствар, изгледа као да се врше два различна нроцеса. Смрт и растварање не значе само пропаст, распад, већ значе један нарочити процес, који се животним процесом задржава у свом току. Али ако одиста иостоји такав „смртоносни" процес, моћи ће му се можда изаћи на сусрет нсто тако хемиским путем. А то је оно што се и трудио да посматра д-р Л.еб. Он је нокушао са цијанкалијем. н нашао јо, да се неоплођена јаја могу одржати више дана у жнвоту, ако се ставе у његов слаб раствор. Еад је после тога испарен цијанкали, јаја су се могла развијати и расти на нармалан начин. Изгледа ће нарадоксално, што се једним тако јаким отровом на овај начин може одржати живот. Но ствар ће нам бити јасна, кад се сегимо да се овде тиче специФнчног морталног нроцеса, који се може спречити, а као срество за спречавање тога процеса да је сам цијанкали.