Просветни гласник

798

ИРОСВВТНИ гллсник

Ово изгдеда као врдо нроет експерименат; већииа великих.скслеримената и јесте таква. Али би било лудо веровати, даје тиме откривена тајна дугог живота. Ну ипак би се само због предрасуда могао превидети значај овог новог правца испитивања. Остало је још једно широко поље животних процеса, које је д-р .1еб само додирнуо: начин како нерви раде, физички процеси, чијнм посредовањем осећамо и сазнајемо; нсиитивање оних иутова, коЈнма се у нама изазива језивост ири посматрању Ниагарина водопада, трагедије Дузине, дивљење ружи. У ранијим се радовима д-р Леб у ствари трудио показати, како је потпуно бесмислена она мистериозна и вегатачка структура, коју данашња Физиологија нрииисује ганглијама и ћелијама и свега се код нерава, да се може објаснити најелементарнијим особинама лротоплазме, њеном сиособношћу да реагира на надражаје и моћи слровођења надражења. Изгледа, као да је нерв најмање од свих других ткања у телу претрпео промена, и да је најближи нрвобитној плазми, с којом се ночиње живот. Не треба ни спомињати, да је ово управо сунротност од онштег назора, по којем се, на наиваи начин, нриписује „мислено.ј материји" компликован слог, какви су и њени радови. Али су ти поглсди опет открили пут ка појмовима о простом механичном процесу осећаја. Кад је показао д-р ./1еб, да се мишићи жабљи нод утицајем извесних јона могу надражити на покрет или се обуставити локретање, био је потребан само јога један корак, па да се наслути такав исти утицај ових јона и на нервно ткање. Овај је корак иредузео 1)-г АЊеН Р. ЖаШ/еш.з, један колега д-ра Леба, који се носле једне године нутовања, пуне промена, вратио у своју домовину, у Чикаго, те ту на Универзитету заузео катедру Физиолошке хемије. Множина јо посматраног материјала и експеримената већ била при руци. На по столећа раније Ткотаз (Јгаћат, један прилично оринигалан енглески хемичар, повукао је широку границу између оних сунстанца које кристалишу нри очвршћавању. и оних који то ие чине. Он је ове последње назвао колоидима, галертним суистанцама. Обично кокошиње јаје и желатина јесу добри нримери за ово. Кад кувар меша маст или желатину у врелој води, тиме он прави колоидски раствор. Нрилично је томе слично и човечје тело. То јест оно је састављено из 75°/ 0 воде: остало су галертне супстанце и кости. Нерви и мождане ћелије садрже 80% до 85% воде. Дуго је времена била замршена загонетка онај начин, како се нонашају колоиди у води. Доста је унео светлости у ово нитање НагсЈу, из старе кембришке школе у Енглеској, који је показао да су колондски делићи наелектрисани, и да се ови компликовани молекили (једни хемичари тврде да обичан беланцетов молскил има