Просветни гласник

802

1ГРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

лести, као нлгр. код вртоглавице и др., а ието би се тако добио солидан основ и за нервну патодогију. Овде еу — као и иначе на овим странама — издожсни само заиста постигнути успеси, као резултати дуготрајног рада, даноноћњег ексиериментисања и духовитих истраживања, прн чему су постеиено нрикупљени мршави задогаји тешко постигнутог сазнања. У самој се ствари овде тиче читаве војске исшггивадаца, која је растурена но цедој земљи, а која надире напред под невидљивом командом једног заједничког циља и једнаких нада да ће освојити ненознати свет, који се назази с оне стране наших ирвобитних чуда. Чак и ирост човек може сад почети да схвата њихову дубоку и практичну вредност, и можда да осеКа ноштогод од оног дивљења пдодовима оног снажног напрезаља, које није произишдо из жеље, за добитком. Овде нас сусреће дубоки хуманизам, већи, ако се не варам, и разумпији од ма ког, који је произведен осећањем иди наивном тежњом, да се умање тегобе и неједнакости, којима је испуњен свет свакодневног живота. Привдачна снага од награда, како материјадиих тако и јавних, које играју важну удогу нарочито у американском животу, одведе су на другу страну струју од испитивања и размишљања. А као резултат тога јестс, што Америка није задобида онако место на широкој обдасти позитивног сазнања, као што је то Немачка, Француска н друге земље. Нама је нотребан светао пример једног здравијег духа, као што нам га пружа нпр. рад Чикашког Универзитета. Нема раздога зашто да су се Дарвини, и Кедвини, Бертдоти и Вирхови моради родити ван Америке. Као први је усдов за то ииак, да се не цене више нодитичари, који дижу ведику дарму, иди чак мидионари, него они људи, којн помажу, да сс ностененим нанредовањем науке прогна са ове земље бодест, оскудица и страх. с пемачког Гад. К. Таеић

ПРИ103И ЗА ИСТОРИЈУ ОСНОВНИХ НШНА ОД 1824—1844 ГОДИНЕ

МЕ^ОЛШ^О РЕЧИ НАПРЕД Када је се Србија осдободида од Турака 1815. године почедаје се држава развијати у свима правцима државног живота. Ницаде су све нове и нове установе ирема потребама народним, па и шкоде су се почеде отварати. и ако никаквог уређења није бидо, нити га је одмах у почетку стварања државног и могдо бити.