Просветни гласник
НАУКА И НАСТАВА
803
Школе су даклс старије од њиховога уређења. Тек додније када је се државтз колико толико консолидовала, ток је се онда почела обраћати пажња школама и њихову уређењу. Изнајпре је се само спорадично сећала школе централна власт, и у појединим случајевима изазвала неке наредбе и упуства без икаква плана и правца у томе погледу. Из тих појединачних докумената и ако их је сада још мало остало, ипак се може врло лепо видети слика тадашње школе, и много што шта биће нам од користи при писању историског развитка наших школа уопште а основних на посе. Те уредбе ко.је су се тицале осн. школа изнајпре је издавао сам Кнез Милош, доцније је то радио у договору с Управителним Советом, а још доцније прешло је то на попечитеља просвете, када школа већ добија свој одређенији тип. Многе занимљиве поједине ствари из тога доба стварања државног ја сам прикупио из Архива Кнежеве канцеларије и Управителног Совета, и штамнам их у овоме листу оним редом, како су издаване, или, ако стоје једна с другом у вези, онда заједно и ако нису из исте године. Из ових нојединих докумената који до сада нису били познати, моћи ћемо у неколико створити себи слику и спољашњег и унутрашњег уређења осн. школе из тога времена, као што ћемо усчити и ону иостунност у њихову развијању и све промене које су се у низу тога времена вршиле, док се није дошло до јасних, одређених принцппа, на којима је доцније заснован живот школин. Дим. Ј. Соколовнћ I ОБ ЈАВЛ.ЕНИЈЕ Којим даје се на знање целоме обштеству крагујевачкоме, да се житељ и трговац овдашњи Стојко Стојановић ноставља Тутором школе крагујевачке, с тим налогом, да он један на дужности учитеља мотри, њих погађа и ајлук им условљени точно и на време исплаћује, без да му се у тај посао ико други ставити може. Надлежним учитељииа пак налажем, да се његовом руководству безусловно повинују. Бољег ради веровања утврђујем објавленије ово подписом имена и приложенијем иечата мојега. у Крагујевцу 29. Фебруара '1832. год. (М. П.) Милош Обреновић кааз србски ш'осветни гласник , II. књ., 5. св., 1907 54