Просветни гласник

866

просветни гласник

петродеумским теренима, затим ћу прећи на питање о постанку иетролеумских рудпшта, и на послетку ћу укратко истаћи оно што је најважније да се добије појам о румунској нетролеумској индустрији. I. У тектонском погледу могу се у Румунији раздиковати осам посебних области: 1. и 2. Двакристаласта острва, једно у венцу Јужних Карпата, друго на заиадној страни Источних Карпата. Оба се ова острва имају схватити као остади од негдашње гааријагаке плоче. По румунским геолозима састављена су од палеозојско-мезозојских стена, већином метармоФИеаних. Шаријаж је извргаен при крају доње Креде, пре Ценомана. Јужно кристаласто острво пружа се од долине реке Јаломице прво на 3., потом на ЈЗ. све до Ђердапа, стварајући планинску област Јужних Карпата. Главно иланинско било, преко 250 км. дужине, високо Је махом око 2.000 м. Висови који се изнад тога издижу носе јасне трагове негдагање глацијације (Бучеђ, Фагараш, Лотру, Парангу итд). Источно кристаласто острво заузима само западни крај Источних Карпата. Сличног је састава као и јужно острво, и сачувало је такође местимичне трагове негдашње глацијације (Калиман). 3. Зона кариатског флиша. Ово је јужно и југоисточно нродужење кретацејског и палеогенског Флигаа галицијских и буковинских Карпата. У орограФском погледу зона је Флигаа ограничена на планинску област, али јој и највигаи висови нису изнад 1800 м. По стратиграФском саставу и по структури ово је управо тројна зона. По унутрагањем ободу налази се поглавито кретацејски флиш, по средини махом средњи (а можда и доњи) Еоцен, а по спољном ободу скоро сам олигоценски и бартонски флиш . Слојеви су врло јако убрани, и боре су повијене ка снољном ободу. При том су по спољним ободима поменута три Флишка нојаса раскинута у наборне раселине, те сваки од њих належе на суседни појас који му је на спољној страни, а преко првог појаса належе шаријашка плоча источног кристаластог острва. Тако је постало оно ступњевито спуштање Карпата у субкарпатску зону. 4. Субкараатска зона. Хумовити по.јас који опаеује зону Флиита. Састављен Је скоро искључиво од неогенсках Формација, и може се поделити на три регијона, који се разликују по тектоници: а) северномолдавски или први субкарпатски регијон, б) јужно-молдавски или други субкарпатски регијон, и в) трећи субкарпатски регијон. Први Је скоро искључиво састављен од бора субкарпатске Формације соли —- једне лагунске и соне Фације Ме-