Просветни гласник

наука и наставл

867

дитерана. У средњем делу издвојен је од молдавског платоа дисдокацијом, дуж које избијају иалеогенске клипе. У северном делу прекрива га (дискордантно ?) молдавски Сармат, допирући непоередно до Флиша. — Други је регијон саетављен од концентричних појасева дислокованих неогенских терена, и при том је унутрашљи појас образован од ссног Миоцена, који је интензивно убран и по правилу належе на сарматско-плиоценски појас који га опкружује, тонући потом с бдагим падом ка ЈИ. под лесни застор румунске равнице. Трећи се регијон пружа од Молдав.;гсе до реке Думбовице и има најкомпдикованију тектонику. Од фдишке зоне издваја се овде прво један огранак еоценско-олигоценских бора, који повија ка ЗЈЗ, расипајући се у читав низ падеогенских острва. Између ове падеогенске греде и фдишке зоне надази се миоценски залив Сланика, у ко.јем су све неогенске етаже дислоковане, кашто и убране, и то све без изузетка, тако, да су последњи орогенски покрети несумњимо ностплиоценски. Јужно одовегреде, постпдиоценске се боре ногдавито карактеришу антикдинадама с нробојним језгром (а поуаих с1е регсетеп^з, Вигсћ8р1ез8ипд), које избијају из девантских сдојева иди између сарматско-пдиоценских синкдинада, стварајући особену тектонику с честим тектонским дискорданцијама, надегањима, хоризонталним раскидањима, клижењима итд. Правац мдађих дисдокационих линија поглавито је одређен поменутом фдишном гредом и масивима соди у соном Миоцену, као и дислокацијама које раздвајају субкарпатску зону од румунске равнице. Нарочито су сони масиви билн предиспозиција за аитиклинадне диније и хоризонтадне иоремећаје. При том је од значаја да се субкарпатски регион у целини ступњевито спушта ка Југу, где му најзад боре ишчезавају испод моћног застора од горњег Плиоцена румунске равнице, а на западној страни стрмо му тону слојеви испод застора од млађег Пдиоцена Одтеније. Изгдеда да је ово у вези с ведиким дислокацијама у дубини поменутих равница. 5. Хумовити терен зааадне Тумуније. На С. и 3. омеђен Јужним кристаластим острвом, пружа се на Ј. у источну Србију и западну Бугарску до загорја Бадканова. У Румунији је омеђен румунском равницом и динијом Думбовице. Ова огромна котдина заузима скоро целу гетичку депресију, која је на И. била у вези с иерикарпатском депресијом, као њен западни део. Образована вероватно још за. време горње Креде, засипана је потом седиментима без прекида све до Кватернара. СтратиграФСка иидивидуалност додазила јој је од близине кристаластог острва, а тектонски му се карактер вероватно маниФестовао крајем Миоцена. Трансгрееије између разних терцијарних етажа, које се могу докално проматрати по ободу кристадастог острва, могу се свести на осцидације обала. Слојеви у овој хумовитој котдини благо су нагнути