Просветни гласник

868

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

ка Ј., И. и С. према осовини деиресије, која се је у току иремена стално мењала,а сада се приближно поклапа са долином Дунава. 6. Молдавски сарматски алато. Висока равница, састављена од еарматских слојева који нису дислоковани и у које се с Ј. увлаче заливи и рукавци плиоценских језера. Имајући средњу висину од 400 до 500 м., спушта се на Југу брзо ка румунској равници. 7. Румунска равница. Ово је највећи део перикарпатске депресије, којајепоред тога захватала још субкарпатски регијон, Молдавски Плато и један део гетичке депресије. Како је само постанак нерикарпатске депресије могао бити узрок повлачењу флишког мора, вероватно је да она траје од почетка Миоцена. Како се потом у току врсмена море повлачило из појединих области субкарпатске депрееије, то је главна депресија, румунска равница, морала све више тонути. Прво се повукло море из молдавских Субкарпата (зато тамо нема Сармата), затим са молдавског платоа (нема Плиоцена), потом из осталих Субкарпата и из западно-румунске корутине. Осовина ове депресије, тј. линија највеће дубине, лежи вероватно између Букурешта и обода субкарнатске зоне. У Букурешту је сондажом тек исиод 800 мет. дубине ударено на сарматске слојсве; све дотле траје Плионен (и лес). На 112 км. источно од Букурешта база Плиоцена нешто је мало дубља од 100 м., после долази око 200 м. сарматски кречњак, па онда се (дакле у дуб. од 300 м.) удара на добручке кретацејске слојеве. На 50 км. јужно од Букурешта (у Ђурђеву) виђају се кретацејски слојеви одмах исиод Еватернара. Источни део румунске равнице прекривп, дакле, потонули занадни део Добруче. 8. Добруча. Ово је хорст испред Еарпата. Језгро му чини остатак неког планинског венца вороватно из вариске системе, са оштрим борама од налеозојских и тријаских слојева, који су местимнце јако метаморфисани услед интрузија еруптивних етена, а нарочито гранита код Тулч^. Правац ових бора јо СЗ—ЈИ; оне, дакле, иду испод румунске равнице и југоисточног обода Карната. НајужноЈ страни ишчезавају ове боре испод врло моћног покрова јурско-кретацејских слојева, који долазе дискордантно преко њих, и благо тону испод Еоцена и Сармата. II. Петролеум се налази само у трима зонама: у флишкој , у субкарпатској и у занаднорумунској. С тога ћемо ове зоне ближе разгледати. а) Поменуто је већ како се по унутрашњем ободу Флишке зоне налази поглавито кретацејски флиш, по средиии махом средњи Еоцен, а по спољном ободу скоро сам олигоценски и горњоеоценски (бартонски) флиш . — Кретацејски флиш у Молдавској није још довољно познат. и с тога његова стратиграфска деоба није још деФИнитивно из-