Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА 869

вршена. У Влашкој пак утврђено је: 1) да се на извесним местима у овој зони испод кретацејских јављају такви слојеви који одговарају Титону; 2) да се у присној вези с овим слојевима јављаЈу доњонеокомски слојеви с амонитима; 3) да преко тога долазе у танким сдојевима силифнковани кречњади и пешчари без Фосида (,синајачки слојеви"), који ће према положају својем одговарати највишим хоризонтима доње Креде; 4) да затим додази дебела серија конгломерата (,бучећски конгломерат") и 5) иешчара („комарнички пешчар"), за којеје, према досад констатованим Фосилима, вероватно да одговарају — први Ценоману, а други Туроиу; 6) да је најзад утврђен и Сенон, п то у двема Фацијама: око кристаластих острва јављају се лаиори са Ве1етш1е11а тисгопаи ( в бреазачки слојеви"), а даље одавде прави флишки слојеви, преко којих долази Еоцен. — Палеогенски флиш много је боље проучен, нарочито у Молдавији. Нрема радовима румунског геолога С. Атанасија и лавовског доцента Тесера досад су у њему утврђени ови катови: 1) „узучки пешчари", 2) ,таргуокнански слојеви", 3) „менилитски слојеви", и 4) „кливански пешчари". Узучки су пешчари састављени од грубог лискуновитог пешчара у дебелим слојевима, с хјероглиФима на новршини, и с Фукоидама и траговима анелида у лапоровитим интеркалацијама; како су местимице нађени у њима крупни нумулити, који личе на N. регГогаШз, вероватно ће представљати средњи Еоцен. — Торгуокнански слојеви су од лапоровитих шкриљаца и пешчара са Фукоидама, затим од силиФикованих лапора, кварцних иешчара и зелених конгломерата и бреча, у којима се налазе горњоеоценски ситни нумулити, орбитоиде, бриозоји, бодље и плоче од ехиноида, кречни уклупци од литотамнија, рибљи зуби, и Фрагменти од остреа и пектена. Од великог је значаја беличасти ситнозрни дискуновити пешчар („мојинешки пешчар"), за који Атанасију држи да локално образује дубље хоризонте Еоцена, а Тесер га убраја у средњи Еоцен; он садржи главна петролеумска рудишта у Молдавској и тзв. примарна рудишта петролеума у извесним областима у Влашкој. Нарочиту Фацију горњег Еоцена чини тзв. палеогенска сона глина: шкриљава сива лапоровита глина, са. интеркалацијама лапоровитих пешчара и плочастих кречних лапора. Оваје Фација распрострањена но ободу Флиша, нарочито у околини ТаргуОкна, где садржи банкове гинса и громаде соли. — Менилитски шкриљци чине најмаркантнију партију карпатскога Флиша, и састављени су махом од обичних сивих или мрких ланоровитих и силификованих шкриљаца и од лиснатих параФинских шкриљаца, увек са интеркалацијама црног силекса или менилита, затим крупнозрног кварцног пешчара и обичног пешчара, налик на кливански. У менилитским шкриљцима једино су досад налажени остаци од риба, нарочито од врсте Ме1е№а сгепа1а; они ће, дакле, одговарати доњем Олигоцену. —