Просветни гласник

870

1ТР0СВЕТНИ ГЛАСНИК

На послетку, кливански пешчар (у сгаријој литератури „магурски пешчар"), који чини најмлађу сериЈу карпатскога Флиша и вероватно представља горњи Олигоцен, јавља се у облику дебедих елојева белих пешчара с врло финим и униФормним кварцним зрнцима (као да је с дина навејан!) и са интеркадацијама лапоровитих шкриљаца. б) У састав субкарпатске зоне улази у северној Молдавској само Медитеран, а у јужној Молдавској и Влашкој поред Медитерана још и сарматски, затим меотски, понтијски и левантски, слојеви. — Медитеран ]е у целој субкарпатској зони развијен у соној Фацији, и састављен .је махом од сивих, ређе зеленкастих и руменкастих глиновитих и лапоровитих шкриљаца, затим од лаиоровитих пешчара, обичних пескова и меканих ситнозрних глиновитих пешчара, испуњених кашто петролеумом. Скоро се свуда између ових слојева налази гипс у слојевима и банцима. Веома је карактериетичан за сони Медитеран дацитски туф („пала"), који со јавља у дебелим банковима између пешчарских слојева, достижући кашто моћносг до 20 м. Интересноје да су на више места испод дацитског туФа распрострањени глобигерински лаиори са ОгћиИпа шшегка. Обалска Фација соног Медитерана представљена је или бречама и иреталоженим конгломератима, као ио ободу Петричике занадно од Бакауа, или спрудним кречњацима с нулииорама (1лШо1ћатпЈит), као у околини Таргу-Окна. Ови се кречњаци смењују с дацитским туфовима и соним слојевима, ијављају се нарочито у вишим хоризонтима соног Медитерана, испод Сармата. Како су у њима нађени и неки фосили , карактеристични за други Медитеран, то је вероватно да нижи део миоценске соне Формације одговара првом Медитерану. — Сарматски су слоЈеви нормално развијени; поред кречњака с мактрама, који достижу кашто укупну дебљину од неколико стотина-метара, има и моћних комплекса иескова и пешчаро. Утврђено је да се према Фосилима (СагсНит рго1гасШт, СагсИпт оћ8о1е(;ит, МскНсЛа тагдтака, ЕгуШа рос1оПса, Тгосћиз росЈоПсиз, Мас1га сазр1са итд.) могу разликовати сва три иивоа сарматског ката, као и у Русији. — Меотски су слојеви нарочито развијени јужно од номенуте палеогенске греде која одва.ја сланички залив, и јављају се у моћној серији лаиоровитих, песковитих, пешчарских и оолитских слојева. Разликују се: 1) Фација с дозинијама (Бо8т1а ехо1е1;а), која се по правилу налази на бази меотских сдојева; 2) слојеви с унијонима и хедиксима (Цшо зића^атиз, Бп1о зићгесигупз итд.) који чине виши ниво, покривен обично банковима са Сопдепа иоуого881са и рапИсараеа. — У повдати меотскога ката скоро сасвим нестаје пешчарских банкова, који су врдо често карактернстични за меотске и сарматске слојеве, јер их и по рељеФу одају, па настају меки пешчари и обични нескови са интеркадацијама дапора, у којима се скоро свуда надази богата понтијска Фауна. Како се у овој Фауни поред остадог