Просветни гласник
ЛАУКА ![ НАСТАВА
871
надази и Сопдепа гћот))о1с1еа, то се поменути ионтијски едојеви имају идентиФиковати само са горњим конгеријским слојевима у панонском басену. По Тесеру само се овај ниво и може Фиксирати у румунској понтијској етажи, а гато су ранији писци наводиди као дубље нивое то су разне Фације овог .једног те истог нивоа. Гдиновита Фација с вадансиенезијама предази често у мешовиту дапоровиту Фацију, а преко ове у Фацију крунних кардија с пљоснатим ребрнма (СагсНит саппа1ит, ес1еп1и1ит, 8диати1о8ит) и крупних драјсензија (Сге188еп81а гоз1гИ'огт15), па најпосде у Фацију ситних кардија с пљосним ребрима (СагсИит по\ ого881сит, 8ет1ки1са1ит) и ситних драјсензија (ВгеЈ88еп81а бшр1ех). Има места где се нека од ових Фација надази час испод. а час изнад друге које. Интерссно је да се на извесним местима, а нарочито у бузауско.ј обдасти, изнад понтијских сдојева не јанљају нрави девантски, него са Фауном која чини предаз од понтијске к сдатководној. Док су. дакде, у панонском басену одмах посде нивоа с Соп§'епа гћотђоШеа настади сдатководни девантски сдојеви, у Румунији је још дуго време трајада бочатна Фација, која се пак постунво све више осдађинада и тек крајем Пдиоцена изједначида се с девантском. Ову Је Фацију као продужење ионтијске етаже Тесер назвао дакијска етажа. Најкарактеристичније су за дакијску етажу крупне кардије са јаком скудптуром, т. зв. псидодонте (РзПоДоп, Ргобо(1аспа, 81;у'1ос1аспа), цоред којих се надазе и вивипарс такође с дебедим љуштурама (VI\1рага гитапа), ндн и такве као у давантским сдојевима (Утрага 1)ј1'агс1па1а, итд.). Сдојеви са У1У1рага 1)11'агс1па1а, који су досад сматрани као девантски, имају се раздиковати на двоје: .једни су са исидодонтама, и означују гораи део дакијске етаже, која је већ субдакустарске Фације; други су без псидодоната, и показују чисту дакустарску Фацију девантског ката. — Проматрани су на више места не само вертикадни него и хоризонтадни предази дакијске етаже у нраве падудинске сдојеве, тј. у сдојеве са скудптованим унионима (девантски кат). Ади докле су сдојеви са оваквим Фосидима врдо много распрострањени у западној Вдашкој, дотле су врдо ретки у субкариатској зони. На место њихово јавља се овде махом Фдувиатидна Фација .девантина, без Фосида, и саинтеркадацијама Флувиатидног ш.љунка. Ово су т. зв. „кандешки сдојеви" (соисћез (1е Сап^езИ), који се по постанку могу упоредити с бедведерским шљунком у бечком басену, само што су мдађи. Често се од сдичних дидувијадних творевина ни по чему другом не могу раздиковати до тиме, што су судедовади у посдедњим орогенским покретима. в) Геодошки састав западне Влашке познат је нарочито ио радовима румунског геодога Мургоча. Ово је једна ведика депресија, створена почетком горње Ереде на источној страни јужнокардатског