Просветни гласник
НЛУКА И НАСТАВА
29
дирати и на тај начин не би била могућа екстензија простора. Једна проста и недељива тачка мора нри додиру са другом тачком да падне уједно са овом. јер је услед њихове апсолутне простоте апсодутно искључена могућност да се оне додирују својом спољашношћу. Онде где нема дедова, нема ни раздике између унутрашњега и спољашњега. Дакде, две се тачке при своме додиру у ствари додирују цедим својим садржајем, а то значи поклапају се. Па пошто продорност просторних дедова ни.је могућа, јер би се иначе изгубида екстензија нростора, то је очевидно да је и сама тачка немогућа. 6 Јум на ову замерку одговара дајући, како сам каже, нарочиту теорију продорности. Замишља се обично, веди он, да две просте тачке при додиру падајући уједно губе своју самосталну егзистенцију, управо једна од њих се губи а друга продужује сама да егзистира. Међутим то је погрешно. Зар није много природније претпоставити да ће две тачке ири додиру да образују једно треће тедо које је, за раздику од њих, сложено, и које се може да растави у два дела, која кад се додирну не губе своју самостадну егзистенцију. Да би ствар била јаснија узмимо две тачке које су квалитативно различне. Нека је, рецимо, једна црвена а друга пдава. Очевидпо је да се две такве тачке могу додиривати без узајамног продирања иди уништења, јер какво би треће тело из њих могло да постане или која би од њих требала да буде уништена, а која не?! Јум и сам осећа недовољност његовог одговора на поменуту замерку, за то и додаје одмах иосле овога, како тежину оваких замерака у ствари чини то, што ми нисмо у стању увек јасно да опазимо последње просторне делове и да на тај начин тачно знамо у чему је сама суштина њихова. Посде овога Јум предази на замерке које се могу учинити његовом учењу од стране математичара, иодвргавајући уједно строгој критици појмове математике. Поред свих замерака које се чине од стране математике учењу о недељивости иоследњих елемената иростора ипак изгдеда, вели Јум, да је ова наука у ведикој сагласности са нашим учењем. Истина је да она у својим доказима полази од супротне претпоставке, али она у својим деФиницијама претпоставља вредност нашег учења. Површина се н. пр. обично деФинише као ширина и дужина без дубине ; динија као дужина без ширине и дубине; тачка пак као нешто што нема ни ширине ни дужине ни дубине. Очевидно је да се све ове
8 Ову је замерку учинио Арпстотело лротив могућности да се састави цростор из недељивих тачака. И ми ћемо додније о томе више говорити. Важно је сада само напоменути да је сам Јум био дадеко од тога да ову замерку откдони и жробдем цростора реши.