Просветни гласник

НАУКА Л НАСТАВА

37

Дакде први Јумов аргуиенат за нужност претпоставке квантитативних едемената јесте нетачан и тиме смо већ опрандали прву тачку нашег онштег суда о Јумовом издагању. Ал.и и ако је Јумов нсихолошки доказ за нужност претпоставке квантитативних елемената неталан, ииак остала Факта искуствена •сгављају тачност Јумовог тврђења ван сваке сумње. Један је Факат против кога се апсолутно ништа не може, Факат ради кога су измишљене безбројне несмишљене и неосноване психолошке теорије само да би се тај несумњиви Факат огласио за илузију, а то је Факат квалитативне дискретности наше непосредне свести. И заиста у нсиходогији постоји читава поворка покушаја да се квалитативна разлика сведе на квантитативну, али је сваки од тих покушаја остао узалудан и безусиешан. Ми са задовољством констатујемо тај Факат, јер он за нас има двоструку важнзст. С једне стране множина тих узалудних покушаја показује нам јасно како је велике размеро заузео застарели инФинитизам, а с друге стране пак тотални неуспех свих тих теорија оличава нам јасно апсурдност инфинитистичких учења, а још јасније трагичну судбину самог инФинитизма. Ма шта се радидо дакле ствар остаје недирнута, а то је да ми у нашој свести имамо квадитативно различне елементе из којих постају остали комплексни квалитети. Тиничан пример за то може се узети бело и црно као прости квалитети и њихова резултанта сиво. Квалитативна разлика разних нијанси еивога у ствари ниЈе никаква квалитативна, већ проста квантитативна разлика. Степсн једне нијанее ма кога комплексног квадитета зависи просто од бројног односа квантитативних елемената његових иростих комионујућих квалитета. Разлика дакле самих нијанси сложеног квалитета своди се на квантитативну разлику, док је разлика између квалитативних елемената несумњива квалитативна разлика. Бело се на име битношћу својом разликује од црнога; атоми белога и сами су бели, као што су атоми дрнога и сами прни. Исто тако ствар стоји и са емоцијама бола и задовољства. Овди се шта више још јасније огледа наше тврђење квалитативне дискретности свести. Између њих нема ингермедијерних прелаза како бн могао да наступи онај привид прелазних простих квалитета. Дакле Факат квалитативне различности елемената евести остаје и поред свих горе поменугих теорија апсолутно извесан и несумњив Факат. Међутим онај ко би одрицао претпоставку кваптитативних елемената морао би један такав Факат да принесе на жртву инфикитистичкој хинотези апсолутне дељивости нростора. 1 Дакле, на иснову несумњивих искуствених Факата ми се имамо да одлучимо само и једино за Јумову нретпоставку квантитавних елемената свести,

1 Видк: Ргпш[меи Дег Ме(арћу81к, топ <1-г Вгат81ау Ре1гоп1еУ1С8. ст. 54—59