Просветни гласник

38

11р0светни гласник

иди другим речима, за Јумово учење о простоти и недељивости просторних тачака. Али, и то морамо да додамо, за нас који стојимо на гледишту аисолутног реалитета свести 1 претпоставка квантитативних елемената није више гола хинотеза, већ је то ансоЛутно нужни логички закључак чија нам је извесност загарантована несумњивошћу његових премиса т.ј. очевидних искуствених Факата на основу којих смо и биди принуђени да поменуту претпоставку учинимо. Дакле реална егзистенција простих и недељивих иросторних тачака јесте несумњива и нужна. Тиме смо као што се види оправдали и другу тачку нашег општег суда о Јумовом учењу, на пме да су Јумова тврђења тачна и ако су његови аргументи недовољни. (Свршићо се).

РЕ1ИГИЈСКА НАОТАВА У 00Н0ВН0Ј ШКОЛИ

Релнгија је реч латинског порекла и значи признавање неког вилег бића од ко]ег сав свет зависи. Предмет је редигијске наставе наука о веровању у то највише биће, наука о вери, веронаука. Редигије од вајкада има у сваком народу; у сваком иојединцу; само је она према разним ступњевима образовања, према особености чудног опажања и радње Фантазије, различна. Ради нрегдеда, ту раздичност у редигији можемо свести на два стунња: нижи и виши ступањ. Нижи је ступањ где су редигијска осећања везана за чисто субјективно веровање у више сиде, ко.је управљају судбином човечјом, и од којих се страхује и боји, да не би донеде какву несрећу — бодест, смрт и др. Виши је, иак, ступањ, кад има страхопоштовања према идеадном бићу, које је најсавршеније у морадном ногдеду. И код деце има извесне редигиозности. Само је она нижега ступња. Примери је родитељски појачавају, иотом је шкода предузима и о њој даље води рачуна. Задатак и важност редигијске наставе Задатак васпитне наставе (у основној шкоди) јесте развијање морадно-редигијског карактера. Еад се говори о задатку и важности неког наставног предмета у основној шкоди, гдеда се кодико тај предмет и како помаже задатак васпитне наставе, тј. кодико утиче на развитак морадно-редигијског карактера.

1 Види »Ргт21р1еп (1ег ЕгкешПтазкћге, Рго1е§отепа ш аћзо1и1еп МеЈарћуз1к уоп 1)-г Вгата1ау Ре (;готеу1С8; стр. 21—29.