Просветни гласник

ОЦВНБ И ИРИКАЗИ

55

се на статистику о појединим школама, почињући са Великом Школом. Овога реда држаћу се и ја у овом приказу. * 1. Велика Школа. 1901. имала је 58 а 1902. год. 59 наставника, од којих је већина радида у фиаософском Факудтету, обе године по 31, па у техничком 16 и 17, а у правном обе године по 11. Али шта су радшш? Писац вел.и: „Колико је који наставник имао предавања и недељних часова немамо података, те ћемо одмах нрећи на податке о ђацима'" Мадо чудно, а донекле је и невероватно да Министарство просвете нема података о раду проФесора највеће школе те му је статистика одмах у почетку крња. Ну не треба сметнути с ума да је Велика Школа бил.а самоуправно тело, па, може бити, зато Министаретво и не може да зна све што хоће и шта му треба! Ученика је било, 1901., 400, од којих су 22 ученице, а 1902. 355, од којих су 24 ученице. Ученице су махом биле ванредне (по 20 обе године), а имало је и ванредних ученика (47 и 21). Од свих ученика највише је било правника, за две трећине више него у философском и техничком Факудтету. По занимању родитеља већином су синови трговачки, па чиновнички и онда земљораднички, 0 благодеЈанцима у Великој Школи Министарстао нема података! И ово је лепо! Целокупни трошак на издржавање ове школе износи: 1901. год. 328.000-18 дин,, а 1902. год. 334.916'90 дин., и према истом шкодоваае једног ђака стало је нрве 888.89 динара а 1902. године 1.066.61 динара. 2. Богословија. Стара богословија са II и III раз. а нова с I раз. 1901 год. а после стара са III и IV а нова (Св. Саве) с I и II раз. У обема су радили 16 а 1902 г. 22 наставника. Један је наставник имао просечно 9~6 недељних часова за обе године. Један недељни час стао је годипЈње 264-39 динара прве а 268-37 динара друге године. Ученика је имало на крају школске 1901. год. 238 а 1902. год. 292. Њихов је уепех у настави 3.46 (прве) и 3.38 (друге год.). Еажњено је 1901. год. 42, а 1902. год. 122 ученика, а то у проценту изноеи 17 07 и 41-08! Ученици су највише земљораднички, па свештенички синови а у Богословији Св. Саве највише трговачки, па земљораднички и свештенички синови. Издржавање једног ђака стало је 357-50 (1901.) и 333-61 дин. 1902. године. 3. Учитељске гиколе. Прва у Алексинцу, друга у Јагодини и новоотворена Женска Учитељска ТПкола у Београду са I р. а 1902. г. са I, II и III разредом. У мушким учитељским школама радило 1901. г.