Просветни гласник

ОДЕНБ И НРИКАЗИ

Успех учитељског рада оцењен Је на обе године највише врло добрим оценама (53.29 и 45.81%), па одличним (33.44 и 42.16°/ 0 ). И учитељица је било по успеху највише врло добрих (66.33 и 69.69%), па одличних (26.12 и 31.50%)За време од 10 година увећао се број наставника са 551, пошто је 1892. г. било 922 учит. и 570 учитељица, свега: 1.492 наставника. На крају школске 1901. год. бидо је у свима основним шкодама 76.159 ученика и 18.061 ученица, што чини свега 94.220 ђака, а 1902. год. имало је 77-541 ученик и 18.897 ученица, свега 96.438 ђака. Еад се упореди број ученика с мушким становништвом, а бро.ј ученица са женскињем, онда излази да је од хиљаду становника било у основним школама 1892 г. 49.0 ученика, 8-8 ученица, 29.4 ђака, а 1902. год. 60'5 ученика, 15 џ 6 ученица, 38.7 ђака. Трошак за издржавање основних школа 1901. год. износио је 3,779.149-52 дин. а 1902. год. 3,961.102-80 динара. Школовање једног ђака стало је 37-37 дин. 1901. г. а 38'59 дин. 1902. год. Кад се учињени трошак упореди с бројем становништва, онда је на сваког становника дошло 1,52 динара прве и 1,59 динара друге године. И у овом кратком прегледу наведено је доста Факата, на основи којих је јасно: 1. Да нам народна просвета напредује, али врло споро: 2. Да немамо довољно школа; 3. Да немамо довољно учитеља и учитељица; 4. Да је школовање једног ђака доста скупо; 5. Да наставници у понеким школама има,]у мало часова, кад се упореде с наставницима у другим школама (ратарска школа, трговачка академија); 6. Да уопште ни у једној школи наставници нису преоптерећени, те се свуда с правом може очекивати интензивнији рад и већи уснех у школском раду; 7. Да је васпитање у понеким школама недовољно, чему су сведок, поред осталог, и многа кажњавања; 8. Да су понегде статистички подаци нетачни, те зато и статистика, мора да није без погрешака, због чега не може бити крив г. писац; тако на пр. мени изгледа невероватно да у школи од неколико стотина ђака не буде нико кажњен за читаву годину, а статистика тврди да је било и тога; 9. Да родитељи шаљу децу у школе, не водећи рачуна о дечјим наклоностима, као и о томе да ли ће се ученици у познијем животу користити стручношћу, коју им је школа дала. Еако се иначе може