Просветни гласник

64

ДР0СВЕ1НИ ГДАСНИК

Држећи се овога, и полажући саевим оправдано гл.авии значај на општу слику Фауне, а не на поједине споредне облнке у њој, па ма како ови били карактеристичии за друге сгратиграФске хоризонте, додази Симјонеску до иотпуно опрзвданога закључка: да се и бучећска клауска Фауна има сматрави једино као еквивадепат батске Фауне ваналпијских области, онако исто као што је то и реФеренат рапије показао за „клауске слојеве" код Црнајке (Геол. Анали, III с. 55 и 63.). С правом истиче затим Симјонеску да за ово исто говоре и досад познате листе Фауна „клауских слојева" код Нађ-Хађмаша у Ердељу, код Свињице у Банату, и на Гребену. Заиста, у листи Фауне из првога места нема ниједнога облика који би био карактеристичан за Бажосијен или за Келовеј, него су све саме батске Форме. У свињичкој Фауни једино би се као келовејски елеменат могао узети Атт. тасгосерЋспив, да не стоји оно што је мало час о овој врсти напоменуто, и да <1е бгоззоитге не наводи исту врсту баш из Батонијена. Исто ово вреди и за гребенску Фауну, у којој се по Жујовићевим одредбама од богате келовејске Фаунс такође налази само Атт. тасгосеркаГиз, док су батски облици још са две врсте умножени (Брћаег. 1и1акт и Нес^. Ђгј'1ехиотт). Сви, дакле, „клауски слоЈеви", који су досад познати у области Источних и Јужних Карпата и у североисточној СрбиЈИ, имају исти стратиграфски значај и одговарају само горњем Догеру ваналгшјског типа (Батонијену), а не норед овога и Келовеју. Прави Келовеј није још нигде у цедој овој области поуздано доказан, а најмање у вези са „кдауским сдојевима." „Клауски слојеви" чине јасно издвојени банак за себе, који се по свему показује као засебна једноставна целина. Значајно је да одмах преко њих долази Титон. Негативна Фаза измећу Догера и Малма, коју је ШН§ нагласио за Источне Карпате, захватила је, дакле, и Јужне Карпате са североиеточном Србијом. Ова кедовејска регресија .јесте један од на.јинтереснијих ио.јава у Стратиграфији поменутих обдасти, у толико више што по том долази Титон опет у цеФадоподској Фацији и сасвим конкордантно. Ово се може јасно проматрати, нарочито на Гребену. Келовеј се јавља даље на С 3. од Бучеђа, а на Ј. тек код Вршке Чуке. Интересно је да се келовејски слојеви на Вршкој Чуки литолошки сасвим разликују од „кдауских слојева", што такође иде у прилог закључку да су то разни етратиграФСки катови. Од великог је интереса ближе сазнати каке су у овом погледу биле геодошке прилике у области Балкана. 2. 17. С. ПавловиЛ скреће пажњу збору на Извештај ужичке гимиазије за 1905—1906 годину, укомејепроФ. Мих. Р. Живковић укратко саопштио своЈа проматрања на екскурзији у Рожанство. У нади да ће г. Живковић поднети детаљнији рад о својим испитивањима по ужичком округу, реФерент нарочито истиче налазак црвених кречњака