Просветни гласник

180

1ГРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

што гата човеку још неиојмљиво и загонетно. У томе лежи један даљи и важан етички моменат, што биодогија чини ученика скромним, учи га да нозна недовољност човекова суђења на реалним од њега одвојеним примерима и на тај начин уноси у његову нарав клицу скрушености и поштовања према Узвишеном, која чини основ сваке наравствености". 16 Ово врло правшшо резоновање ми бисмо, међутим, могли још и у толико проширити и допунити, што налазимо, да извесна празнина и недовољност у сазнању може у настави бити и у другом погледу од корисна утицаја. Ми смо мало час већ наиоменули, да је за нодстицај и развиће слободног мишљења и духовне саморадње, неминовно да се, у сувопарна емпиричка дата у настави, унесе и каква духовна садржина апстрактно-каузалним интерпретирањем ствари. Овде бисмо имали још да додамо, да је то, Из истог разлога, потребно и онда, кад нам се духовно каузално третирање ствари покаже чак и недовољно шш контроверзно. Та околност као да има свога дубоког разлога у самој природи наше душе. Један од познатијих немачких писаца ириметио је врло згодно у извесној прилици, да у физичкој обдасти све материје, како органске тако и неорганске, теже да пређу из лабилног у стабилно равнотежно стање. Исто ово правило нама изгледа да важи и у области појава и енергије у онште, како у материјалном, так и у психичком свету. Да је то тако сведочи нам, између осталога, и онај осећај угодности, који обузима човека, кад је у прилици да, не само телом, но и духом, отпочине на каквој готовини, односно готовост, са којом се он задовољава извесним стањем сталности и мирноће. У тој особини човекова духа налази, по свој прилици, донекле свога објашњења и постанак религије, вере у ауторитет, сугестије и многих других појава, како на пољу индивидуалног тако и на пољу социјалног, психичког живота људског. С тога, да би се покретљивост и виталност нашег духовног живота стално одржавала, но нашем мишљењу, врло је важно, да се он постојано лабилизира — потреба, коју у осталом изражавају не само деца, но и образовани људи, у радозналости и наклоности према свакојаким новостима, чудима и непојмљивим стварима (радо и с напрегнутом пажњом читање или слушање гатки, басана, невероватних сцена у роману итд.). У настави, која управо има из основа да руководи рационално развиће индивидуадне, а преко тога и колективне душе, а у којој већина дисциилина дају, ма и вештачки заокружене, целине знања, то би сем тога био још и неонходни захтев ирвога реда. Тога ради нотребно је само, норед сталног истицања духовних, узрочних момената у датом низу ствари, односно емпиричких дата, и представа

16 ТЈћег сНе ^е^еп^агЈ ^е Ба§е <1. Мо1о&18с11еп ХЈп4егг1сћ1а е4с. Стр. 7.