Просветни гласник

ОЦЕНВ И НРИКАЗИ

181

у настави, појединим непотиуностима у већ изазваном реду логичког мишљења реметити у извесној мери ту, рекли бисмо, урођеност за стабндношћу и пасивним схватањем готовине, а на тај начин још и више подстаћи виталитет и саморадњу дугае, У томе мн налазимо и главни смисао и захтев свеколиког органског развића, како у телесном тако и у духовном погледу, у колико се тиме даје могућност све већем диФеренцовању и интегрирању облика и стања, у чему се напредовање и усавршавање органског света у опште и састоји. Да завршимо. Ми смо у досадашњем говорили о Шмајловој књизи и биолошком методу у јестаственици само с погледом на потребу биолошке наставе у нашим вишим (средњим) школама, а нарочито у гимназијама и видели смо, да поменуто дело специјално за тај циљ, као ручна књига, не може много ноелужити. Али ми држимо, да главна задаћа и тежиште горње Шмајлове књиге и не лежи на овом пољу и у овом правцу. Вредни и учени аутор њен, који је специјално за наставу средњих школа израдио нарочите уџбенике из Зоологије и Ботанике, имао је свакојако намеру, да се овим „онисима" обрати на шире читалачке слојеве. Ако се та књига, дакле, цени са гледишта те праве задаће, за коју је очевидно у првом реду и подешавана, онда је она неоспорно, у сваком погледу, једна добит за нашу, на том пољу врло сиромашну, књижевност. Са својим лепим појединостима, занимљивим, кашто појетским, описима и излагањима, лаким и разумљивим стилом, она ће пружити врло корисну лектиру оним читалачким круговима, који се, бар у нас, мало или нимало интересују ириродним наукама. Са тог дакле гледишта ми можемо иоменуту Шмајлову књигу у српском преводу само препоручити, како стручњацима, тако и у првом реду, најширој читалачкој публици, која ће у њој, без сумње, наћи довољно уживања, забаве и поуке. Што се пак тиче самог превода, односно преводиоца, то се они могу, по нашем мишљењу, и без много премишљања, само похвалити. До душе и у преводу се могу наћи кашто стилистички тежа и јако германизирапа места, али то се са обзиром на један овако тежак и замашан посао, да лако извинити. Исто тако ми бисмо могли даље замерити некојим, не баш најзгоднијим новачењима, изразима и терминима, који су могли изостати у интересу лепоте и прецизности самога превода. Тако на пр. преводилац пише: „шчеиавсте", „мимикрија" (место „мимикри"); „жљезде знојенице" (место „знојне жљезде"); „руља курјакова" (место „чопор курјакова")! „клиска длака" (место „клизава длака"); „опрашавање" — ВезШићип^ (место општег и ако не са свим еквивалентног израза „оплођавање"); „аветаст лет"; „заједљив" = „1н881§" (место који уједа или уједљив); „џинаета грдосија"; „ослонс.ка површина"; „млатарају" (место крећу се, мичу); подражавачки слој = ЗШг^етсеће (место „подложни слој"): „свилопреља" (место просто: