Просветни гласник

X Р 0 Н И К А

139

Ово је дело написано по познатим ауторима: Кенигу, Шмиту и др.; у њему су обухваћена испитивања гнојива, тла, воде, крмива и мдека, и удешено је за ученике више пољопривредне школе у Крижевцима а могли би се њиме корисно послужити и напга студенти хемпје на универзитету, који би се вежбали у почетним агрикултурнохемијским анализама. Терминологија у томе делу за нас је доста необична (наводи о томе више примера) али и ту би корисно било, да се навикавамо на оно што је боље а да избегавамо неподесне термине. После овога реФерата настала је врло жива дебата о терминологији, у којој су учествовали сви присутни чланови друштва.

Педесет шеоти саотанак 16. јануара 1906. год. 1. Председник д-р М. Т. Леко саопштава писмо, које је добио од г. Милутина Урбани проФесора у Крижевцима, у коме изјављује захвалност на послатим записницима српског хем. друштва и жељу да се уврсти у ред чланова срп. хем. друштва. Умољен је председник да извести г. Урбанија, да је са задовољством примљен за члана срп. хем. друштва. 2. Д-р Е. Д. НиколиИ повео је реч о изради нових друштвених правила и пошто је иредседник изнео досадању историју друштвених нравила и поменуо одлуку I конгреса срнских лекара и природњака о оснивању удружења српских природњака и лекара, умољен је г. Борисл. Б. Тодоровић да изради поменута правила, која се стављају на дневни ред идућег сасганка. 3. Д-р М. Т. Леко јавља да .је поред позива, који је саопштен на састанку од 15. Фебр. нр. г. добио од организационог одбора шестог међу народног конгреса за примењену хемију у Риму и једну брошуру, у којој се на талијанском, Француском, немачком и енглеском језику (четири за конгрес официјално усвоЈена језика) налазе разне вести за чланове конгреса, које су примљене к знању. 4. Д-р А. Зега саопштава анализе вина од 1905. г. и то четири смедеревска, једно јеличко, једно неготинско и два врањска. По количини алкохола варирају смедеревска од 9 до 1Г60°/ о , врањска од 9'2 до 1Г16°/о> једичко је имало 1Г41, а неготинско В'2% алкохола. Код тих анализа говорник је нарочито изучавао однос утрошеног алкалија за неутралисање ћилибарнеи јабучне киселине према алкохолу, а према нредлогу пок Бајића, којијеу том односу тражио извесну критерију за оцену вина. У том правцу на жалост није постигао тражетги резултат.