Просветни гласник

142

11Р0СВЕТНИ 1'ЛАСНИК

1901. Врњачка терм. вода Суви остатак 2.090 , „ по жарењу 810,

1905.

Б}нар г-ђе М. д-р Ђ. Јов. непроцеђена: процеђена вода

0.080 0.003 0.120 0.116 0.038 Израчуњено у содима:

А1 ј 0 3 Ге 2 0 3 СаО М§0 С1

/Ге 2 0 3 \ \0,028у

,2.3100 2.1500 0.0230 0.0650 0.1740 0.0980 0.0380

2.3260 0.0200 0.0418 0.2240 0.0765 0.0380

Врњачка терм. вода

Бунар

1901.

1905.

КаС1

0.0627

СаС0 3

0.2143

0.3110

0.4000

м 8 со 3

0.2436

0.2050

0.1600

ЗШ 2

0.0800

0.0230

0.0200

А1 2 0 3 Ге,0 3

0.0030

0.0650

0.0418

0.6036

0.6667

0.6845

алкадни карбонати

1.4864

1.6433

1.6415

Сувог остатка

2.0900

2.3100

2.3260

Према томе изгдеда да ова бунар. вода у главном по саетаву одговара термалној врњ. води и разлика се може објаснити тиме, што се термална у даљем току расхдадида (г. д-р Јевремовић, коме је та вода позната, вели, да је тодико хдадна, да у њој дети хладе пиће) и онда у већој кодичини растворида је гвожђевитог кречњака. — Нарочито пада у очи једнака кодичина хдора у једној и другој води. Главна је раздика дакле у количини СаС0 3 и Ге 2 0 3 и А1 г 0 3 а то су саставни дедови, које је вода у сноме току кроз наносно кречљиво земљиште могла растворити. Према томе могао би се извести закључак и о току термадне врњалке воде и да она дакле отиче у правцу ка имању г-ђе М. д-р Ђ. Јовановића. Интересантно је како се ова вода пристајању по саставу мења. Иста проба воде, само не из исте Фдаше разликовада се већ по саставу. Та раздика у саставу додази отуда што је вода дуже стајада и што Фдаше нису подједнако затворене биде итд. и том се придиком по саставу изменида. И у процеђеној проби те воде посде 3—4 дана одвојили су се већ кристали са дивним иризовањем од кадцијум-карбоната. Количина хдора и алкалних карбоната у обе пробе сдаже се. Потребно је да