Просветни гласник

144

ЦРОСВЕТНИ ГЈДСНИК

4. Вор. Б. ТодоровиЛ говори о вештачком и ириродном вииу. Поводом овога реФерата развила се врло жива дебата, у којој су учествовади г.г. К. Д. Никодић, Л.еко, Мајсторовић, Јовичић и Томић.

Педеоет девети оаотанак 15. Априла 1906. г. Председник д-р Леко јавља да је према одлуди на ирошдом састанку иослао 19. лр. мес. овакву депешу: Рго^еазеиг 2асћапаз Агћепез Кие РМ1ће1епе8 22. Без тетћгез с1е 1а 8ос1е1;е сћјппдие с1е 8егћ1е з' а88ос1ап1 аих 8ауап1;8 с1е 1а паИои ат1са1е Не11еп1§пе епуо1еп1 а Г ћопогаћ1е Јиће1а1ге Сћп81отапоз 1' ехрге8810п с1е 1еиг8 согсИа1ез 1еПсКаиоп. 8есгб1;а1ге Ргез1(1еп1; 81о|1котКсћ. Кессо. 2. Д-р А. Зега реФерише о испитивању крвних мрља и описује детаљно методу Мањаника, која се оснива на једнакој резистенцији крвне боје ирема раствору алкадија. Човечији хемогдобин у томе је погдеду најслабији. По боји једнаки раствори разне крви направљени под истим околностима, понашају се према раствору калихидрата овако: човечији хемоглобин распада се за 2 минута пилећи „ „ „ „ 6-6 „ . јагк-ећи „ „ „ „ 16 овчи „ „ „ 16 коњски „ „ „ „ 81 свињски „ „ „ „ 90 „ телећи „ „ „ „ 135 И старије мрље код којих се већ метахемоглобин ствара, показују горње разлике. Ако су већ тако старе. да је се створио хематон, онда се ова метода не може употребити. 3. Проф. Ал. СтанојевиК излаже своја проматрања неких хромних реакција и саопштава једну нову методу за квалитативно одређивање хрома и излажући експерименте, на основу којих је дошао до закључка, да ће се оне моћи употребити и за квантитавно одређивање тога метала. Уједно је саопштио и своја испитивања о изванредно великој осетљивости те реакције (0.000005 гр. хрома у 1 куб. см. воде још се могу лако пронаћи). Приликом дебате, која је изазвата овим реФератом истакнуте су слабе стране те реакције.