Просветни гласник

ОДЕНЕ И ИРИКАЗИ

157

и у школској пракси. Са општим развићем органских природних наука, посебице упоредне ембриологије и анатомије, а особито са оним полетом, који је у другој половини прошлог века у Јестаственици учинила, Дарвиновим радом обновљена и боље заснована, еволуциона доктрина, ово се стање ствари, као што је познато, знатно изменило. Значај и положај јестаственице као науке, општи принципи и методи у изучаваљу органског света, добили су са свим други вид и смисао а у вези са тиме морао се из основа изменити и цил> и метод јестаственичке наставе, односно начин њеног обрађивања у школи. Просто набрајање специја и описивање њихових спољашњих облика и особина замењено је, мало но мало, изучавањем унутрагање телесне грађе и суштине животних појава, при чему је и систематика, губећи све више свој првобитни об.зик и смисао: вештачког категорисања са извесним практичним циљевима, — добила чисто научан значај, карактер нриродне сродствене заједнице организама. На тај је начин, на место некадашњег једностраног и сувопарног дескриптивно - систематског правца у јестаственици и јестаственичкој настави, ступило морфолошкосистематско и физиолошко изучавање и схватање и на том се ступњу, мање више, још и данас налази обрађивање јестаственице код нас, како у науци тако и у настави. Нема сумње да је овај нови правац јестаственичке наставе, на спрам ранијег стања ствари, и у педагошком погледу, означавао извесан напредак већ и самим тим, што су нови метод, распоред и обрада градива циљали у главноме на схватање онште узајмице и јединства у органској природи, а тиме у исто време пружали нове, дотле непознате васпитне вредности. Па ипак било је лако предвидети, да то није све, што је се могло надати за напредак јестаственичке наставе од новог обрта, који је у јестаственици произвела нарочито еволуциона теорија. Могло се унапред ■ очекивати, да ће замашан утицај ове теорије, која је, од некадашње дескринтивне јестаственице, створила експликативну дисциплину, донети и у области наставе много веће захтеве и циљеве. И у ствари у осамдесетим годинама прошлога столећа јавио се на заиаду Јевроне, поглавито у Немачкој, један реФорматорски покрет у области јестаственичке наставе, који иде још даље и дубље у том правцу. Незадовољан са изучавањем и посматрањем готових облика органских, тај Је нокрет ставио себи у задатак, да у јестаственичку наставу унесе још и изучавање и посматрање оне тесне узајмице и узрочне везе, која постоји између појединих органских бића с једне стране, као и између њих и утицаја спољашњих животних иогодаба с друге стране. Тај нови правац јестаственичке наставе, познат под именом „биолошког метода" данас је, особито у Немачкој, јако заступљен и међу својим сарадницима броји многе ваљане снаге. Један иак од новијих, али најјачих представника тога правца је и писац