Просветни гласник

164

ИРОСВЕТНИ ГЛАОНИК

нрво, што писац налази неку узрочну везу између развијености чула пипања и великих ушних шкољака, односно сиољашњнх слушних задисака (1га§и8), и друго, што ову овако изванредну моћ тога чула приписује потреби и начину тражења хране. Међутим и једно и друго, са биодошког гледишта, тешко да се може усвојити као најтачније. Пре свега ми држимо, да ће релативна развијеност ушних шкољака,, и осталих делова спољашњег слушног апарата, код слепог миша бити, у првом реду, у вези са особито оштрим слухом, који ова животиња такође има, а то је и конзеквенца самог биолошког схватања, које увек условљава извесан паралелитет између морфолошког и физиолошког развића Једног органа. Доследно томе, тешко је даље разумети, да један тако необично развијен и диФеренцован чулни орган. који по писцу, чује и тако ниске гласиће, које човек ни приближно не осећа, може служити још и другим чулним опажањима, јер би то био, управо „соМгасИсИо т а(1јес1о в пошто јаче морфолошко развиће, односно диФеренцовање органа, иде напоредо сајачом физиодошком ноделом рада т. ј. специФикацијом њихове Функције. Кад ]е то тако, онда постоји и сувише места сумњи, да чуло пипања може бити смештено у ушним шкољкама и спољашњим слушним залисцима, односно да ове могу једино у том смислу, као орган за пипање, стајати у вези са налажењем хране, и то у толико пре, што за чуло нидања постоји нарочити и довољно разријен апарат — летна кожица. Али баш и кад би то било, да уво овде служи и за перцепцију друкчијих чулних енергија, а не само звучних таласа, ипак оно у налажењу хране на сву прилику Фунгира као чуло слуха, а не као чуло пипања, пошто уво у слепог миша само у том физиолошком својству показује карактеристично и особито изражено морфодошко развиће. Због свега тога ми мислимо, да је и природнији и вероватнији закључак: да овде биодошки каузални нексус у првом реду постоји између тражења хране и особито развијеног слуха, тим пре, што је о квадитету чулних енергија и иерцепција општег — кожног чула код животиња у опште а особито овде тешко, са нашег вдаститог гледишта, донети тачан и поуздан суд. Код жирафе (стр. 120.) писац је у биолошком објашњавању учинио свакојако .једну логичку омашку. Тако он веди, да се жираФа због дугачког врата и дугих ногу „поглавито храни гранчицама и дишћем са дрвећа." Међутим, са гледишта биодошког тумачења, требало је управо обратно узети — као што је то још и Љмарк у своје време чинио — да знатна дужина ногу и врата у жираФе отуда и додазе, што је жираФа од вајкада живела у пустињама, дакле у таквим приликама, где је већином, иди и искључиво бида упућена на меснату храну са редативно високог тропског биља и дрвећа. Даље, ми не разумемо, зашто писац није овде додирнуо и правило