Просветни гласник

166

1СР0СВЕТНИ ГЛАСНИК

гдеду. Јер, ако је ддака у морског пса збиља непотребна — а то је закључак, који би се једино могао из пишчева описа извести — онда је писад био дужан да нам објасни, какав је то изузетак од општег правида какав нам представља морски пас, који, као и већина земноводених животиња има длаку, ма да му је она непотребна. Ако ли је пак длака и морском псу потребна, као што је то, по писцу, правило за земно-водене сисавце, онда је писац требао, обратно, да нам тај карактер овде баш јаче истакне, на супрот друкчијим околностима у кита, кад је већ ове две животиње упоредио у том погледу. Иначе није имало никаква смисла на силу чинити упоређење између такве две супротности, и то у толико пре, што је писац пропусгио да то учини онде, где је било места, као што је то био случај при опису морског пса и морског коња, две и систематски блиске и но начину живота сродне животиње, које се ипак у погледу на длаку дијаментрално разликују. У осталом писац нам је овде дао у исто време и најеклатантнијег доказа, да у биологији ми не можемо имати никад посла са тако прецизним вредностима као у математици, да би их у свима могућим случајевима могли изразити једном истом Формулом. Што се бар тиче разноврсне одеће и њенога значења у животињском свету лако је из горњега увидети, да су то прилично сложена и комплексна Фнкта и стања, која су ресултат многих и различито испреплетаних одношаја, и које с тога није тако лако обухватити простом Формулом, односно — у горњем случају — под исту тачку гледишта подвести у том погледу и тако различите животиње као што су кит и морски пас. То се види већ и но томе што и у самом реду земно -водених сисара, како их Шмајл назива, налазимо у погледу одеће најразноврсније одношаје. Тако на пр. док морски пас има прилично велику и густу длаку, ма да не живи само на северу, где му је длака свакојако потребна, као заштита од сувишног и наглог испаравања, односно расхлађивања тела, кад се мокра животиња бави на суву, — већ се налази и у релативно топлијим пределима (у Бајкалском и Каспијском Језеру), где му ддака није ни од какве користи: дотле морски коњ, који живи готово искључиво у поларним предедима, има врло мало или нема нимало длаке, и ако би му она била очевидно потребна. Из тога се да јасно видети, да у иогледу на одећу нема пресудна утицаја ни сама клима, као што би на први поглед могдо изгледати; а то исто важи и односно боље придагођености на живот у води, коју морски коњи неоспорно мање показују, но морски пси, бар са обзиром на грађу задњих удова. С тога, нестанку длаке у морског коња ваља очевидно потражити неки други разлог, вероватно у дебљо.ј кожи, односно већем слоју маснег поткожног ткива, између којих карактера и длаке, као да постоји извесна коредација, судећи бар по