Просветни гласник

НАУКА И НАСХАВА

211

Најзад и социјалне науке у данашњем систему школовања не постижу свој прави циљ. У социјалним наукама: религији, историји, књижевности итд. за ученике није последњи циљ да знају научна и историјска Факта, но да се и одушеве тим идејама друштвеним, кроз које га дотична наука проводи. Какве резудтате у том погледу постиже наша школа, ево да наведем један нример. У осмом разреду ја сам дао Једном ученику да прочита један поучан чланчић религиозне садржине о вери и да слободно стави своје примедбе на све што му се допадне иди недопадне. И ево нпр. штаје он урадио: „Једна од најужаснијих глупости јесте вера у Бога, вера у живот и срећу на ономе свету." На примедбу како данас свет не верује па то чине чак и гимназисти, ево шта каже: „како да верује, кад му вероучитељ веди да је човек створен од блата без доказа а јестаственичар вели да је човек постао од мајмуна да је имао рен и др. и све са доказима. Како да верује гимназиста кад учи Кант-Лапласову теорију и закон гравитације." На завршетку чланка биле су неколике реченице у којима је излив иатриотских осећања и нада у будућност нашега народа и за то је дошла примедба: „шупља Фраза." Ја не треба да речем да .је тај ђак социјалиста, то се познаје већ и по мислима, али карактеристичан је сам систем школовања, који је у стању да унесе не само оваке мисли, но и овака осећања у ђака, који још није нанустио школску клупу, а родио се у селу и носи опанке. Уопште да данашњи систем школовања не уноси довољно осећања, већ да се па пракси показује као спекулативни, о томе нам стижу жалбе са свију страна. Ми смо сведоци најновије прославе петстогодишњице манастира Манасије. И ко има смелости да рече да та. светковина није изнела у нуној жалости тотално банкротство наших религиозних и националних осећања. Па сав живот наш, свеколике борбе на свима пољима друштвенога живота показују одсусгво осећања и идеализма. Најјачи је за сада у нас партијски облик живота, али узмите и анализирајте и њега, па ћете видети да и он у маси, као и но суштини, није из осећања, није идеалан, но чисто спекулативан. Ко вам је представник и носилац данашње партијске борбе: бакалин, каФеџија, газде (пола сељак пола варошанин), адвокати, итд. све најспекулативнији елементи друштва. Како се врши та борба, има ли у њој идеализма, патриотизма итд. Нема... Разуме се да би било много за развој таквога облика живота свалити сав грех на школу, али неоспорно и она има део свога учешћа у свему томе. Данашњи систем развија интелекат, развија га у два правца: памћење и размишљање, али он саонштавајући Факта не буди у довољној мери срце, осећања. Хладно размишљање тражи добит, рачун, тиме оно на пракси прелази у спекулацију. Њега треба да корегира срце, осећање, идеализам, патриотизам. Шта више ово