Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

213

да с копирањем уносимо и све грешке запада у наш живот. У том погледу тема о екскурзијама постаје веома интересантна, јер та путовања нама као младом народу, без виших културних традиција, требаће да попуие многу празнину, што можда и није така потреба у западних народа. 16-У1-1907 год. Београд Д -р Чед. Марјановић про«.

НОВИ ПРИНЦИПИ У СЕИЗМ010ГИЈИ Саопштио на 13Т. збору Срп. Геолошког Друштва 1 (ЈвпвМКо ПРОФЕСОР У доба наших дана опажа се веома бујан полет у свима правцима научних испитивања. Науке усавршаваЈу своје методе ради што прецизнијих истраживања, услед тога се гранају, а свака грана поставља своје принципе и постаје засебном науком. Многе данашње науке некада су чиниле нераздвојне цедине, које је општи научни покрет разбио и определио свакој засебну мету. Тако је у низу великих научних дисцишшна изникла и Сеизмологија, тако рећи, јуче, а данас већ има достојно место међу модерним наукама. И она је имала неке своје принциие, који су данас већ замењени новима од кад је она извојевала своје место и од кад су друге науке већ почеле од ње очекивати резултате, да на њих наслоне своје интересе и развију их даље. 0 тим новим принципима желим проговорити овом приликом у кратко, колико сматрам да ће интересовати чланове Српског Геолошког Друштва. Домен, који је Сеизмологија себи обезбедила, шири се у два доста различита правца: чисто физички и сеизмичко-геолошки. Физички правац Сеизмологије доводијеу непосредну везу са ГеоФизиком. Тим правцем, проучавајући микросеизме до најмањих детаља, наука ће моћи доспети до централних маса зсмљиних, што је до данас било савршено немогућно. По најглавнијим радовима Олдхамовим изгледа, да је већ и прокрчен пут у томе правцу, и већ нам се указује да су централне партије земљине сасвим различите од њене коре. Исто тако, тим путем моћи ће се проучити и утицај ванземаљских силана прилике земаљске, као што је утицај атмосФере, Месеца, Сунца и осталих тела космич1 10. ФеЗруара 1908.