Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

231

каролиншке приче сасвим немачког порекла и на немачки иачин и што су њихову песничку обраду код Француза наши стари осећали као нешто своје рођено и отуд ревносно и преводили, шта више и самостално обрађивали, претичући и оригинал. Крсташка војна са својим неизмерним последицама за цео јевропски запад п^текла је из Француске. Даље, ваља се сетити наука у средњем веку, које су од постанка универзитета у Наризу овде задобиле јевропско средиште и за дуго време га задржале, одакле су слале сјајне зраке на све стране светлећи и грејући. Наравно, не може се и не треба прећутати. да се Француски утицај доста често, нажалост, показивао и на штетан начин у Немачкој, н. п. у 17. и 18. веку. Разуме се, да не треба превидети, да је у 17. веку долазила штета већим делом из узрока, што су биле прекомере жалосне политичке и друштвене прилике, у којнма су тада наши преци, једва се може рећи живели и у којима су потпуно изгубили свест рођене вредности, одиста заслуженог достојанства и онравданог поноса. Одиста, Фрајтагу се не може не дати за право, кад подсећа на то, да макако било жалосно духовно Француско господарење у нас у 17. веку опетму дугујемо захвалност, што нас је сачувало крајњег подивљавања. Не мање- се с правом може тврдити, да Француски утицај у 18. веку није био само велик, него напослетку и особито благотворан: кроз Француску школу и наравно и кроз њихову духовну победу прошла је већина наших највећих људи пре, но што су постали ступови нашег језика и књижевности и озидали класичну зграду нашег песништва. Иако је дух Француског народа тако разнолико и у разно доба силно утицао на наш унутрашњи и спољашњи развитак, опет можемо и ми с поносом подсетити, да се могу доказати у великом броју и трагови нашег духа на култури Француског народа. Од најстаријег времена савременог постанка, кад је примио име једног немачког племена, задржао његову ратну вештину, присвојио наше племенито поштовање према жени и германски појам о части, па све до наших дана, кад се у Француској појавио величанствен утицај од наше појезије и филозоФије, науке и индустрије, нарочито после 1870., видимо јасно, да смо увек били у стању и вратити оно, што смо позајмили. Већ из овог наизменичног односа излази као неминовно, да познанство с Француском кудтуром, како се показује сталожена у књижевним делима, само собом доноси нашој омладини значајно богатство с духовне стране. Али, да нешто и сасвим не постоји такав специфични однос између нас и наших с^седа, опет би било познанство с Францј т ском културом исто тако неизбежно, као и значајно за дубину нравог образовања. Као што је познато, увек се радо ис.тиче неминовни историски карактер наших гимназија. Он се оснива, пак на првом месту на класичним језицима, којима се постиже или бар ваља да постигне цросветни гласнпк, i. кн>., 3. св., 1908. 16