Просветни гласник

236

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

онај у добити, који .таа језик оног другог бидо усмено било писмено. Таквог одмах сасвим друкчије гледају и цене, јер може, ако се ствар тиче ироналажења разних интереса, тако што много боље учинити, него ли без практичног језиковног знања. Само се по ееби разуме, да сви ученици на исти начин не осећају потребу да практично употребе знање Француског језика. Али то не може бити разлог за школу, да га начелно издвоји из круга свога рада. Јер она увек циља на оио,. што је опште. Макако радо држала изнад свега оне описане идејалне циљеве, опет никад неће моћи не обазирати се на оправданост ових практичних. Зар нам родитељи и не шаљу своју децу, како би што ваљано научили, т. ј. нешто, чиме могу непосредно предузети што у животу, што ће им послужити као легитимација, да могу поћи неким нарочитим путовима ради личног напредовања, да се могу понудити при неким и неким тражњама. Практично језиковно знање пак данас иде у ред захтсва, који се много желе и у онај ред способности, које су јако повољне за напредовање, што све, иако истина не зајемчава, а оно бар у великом степену обезбеђује добар опстанак у животу. То излази и из особитих друштвених и међународних прилика, у којима ;.;ивимо у двадесетом веку. Мислим да сам навео доста доказа, да циљ Француске наставе ваља да садржи идејалну и практичну страну и да онај нрви и кад заузме више места, онај други опет не смс нипогато изостати. .3. Извођеае и осниваљз у појединостима; уз 1. и 2. захтев о нравилном иаговору и схватању говореног ј уз 7. захтев о граматици. Толико сам имао рећи за горе постављене захтеве о циљу уопште. Још ми је остало, да ово или оно додам неким од тражених тачака пре, но што бих отпочео говорити о методи и о ономе, што стоји с њом у вези. Захтев, да ученик правилно изговара француски, као и то, да француски говорено тачно и брзо схвата, мора се већ зато признати као неминовно, што је његово испуњавање први услов за говорење, као> и, бар посредно до неког степена, за писање француског језпка. Ми смо већ видели, како и у ком обиму ваља разумети умење Француски говорити: екстензивно пе даље, но што донушта у школи обрађено језиковно градиво, интензнвно пак тако, да говорење иде лако, без муцања и застајања, да млади дух што боље и што више достигне брзину у размишљању, оштрину у сазнању, уопште свестрану духовну окретност и поуздано владање говорпим органима, да му ни граматика, ни фразеологија, ни пзговор не доносе никаквих видљивих тешкоћа. Сам нзговор је најглавнпје, бар споља. Без најбрижљивије тачног изговора у појединости и без на томе основаног произвођења гомиле гласова,